Praksa u teoriji

Jedan od mitova o aštanga jogi je da je struktura serija na neki način rigidna i ograničavajuća za vežbače.
Svaki početnik kreće sa Primarnom serijom i uvežbava položaj po položaj. Ovo ima za cilj da obezbedi strukturu i disciplinu za uglavnom rasejan um. Umesto rasejanosti um zadobija fokus i strukturu – hteli mi to ili ne.

Da bi se prava sloboda od vezane prirode uma sa kojom svi živimo usadila, ovaj inicijalni trening je važan jer stvara prostor izmedju toga što um želi i onoga što telo želi. Ovo osvešćivanje separacije (i kasnije reintegracije) je važan korak u svakoj vrsti joge.
Vremenom, um se oslobadja vezanosti koje je formirao ka asanama i predaje se procesu koji se dešava u samom vežbanju. Ali, pre nego što do ovoga dodje, uglavnom postoji otpor uma da bude i pripada sistemu, iako je sistem taj koji obezbedjuje slobodu stvarajući um koji je fokusiran i miran i prepun potencijala.

Po svom nahodjenju mnogi bi vežbali samo poze u kojima uživaju.

Ali, u aštanga jogi ne postoji izbor i nije sugestija da se vežbaju samo položaji koji nam se svidjaju (koji su obično oni koje možemo da izvedemo), već da pratimo sturkturu i redosled, uključujući tu i položaje koji nam se ne svidjaju i mrzimo ih!
Imajući u vidu ovu sekvencu znači da vežbač ne može da izbegne susret sa sobom (i problemima) kroz alatke asana. U sekvenci pri kojoj nema preskakanja asana, primorani smo da se suočimo sa svojim ograničenjima (i da učimo kako da ih prevazilazimo), pre nego da ih izbegavamo.
Lake poze nas ne vode bliže jogi, izazovne poze – da , jer zahtevaju da zaronimo dublje u svoje limite – fizičke, mentalne i emotivne.
Ovo stvara Tapas (vrelinu discipline) koja sagoreva iluzije ega.

Često pri ovoj fazi frikcije (uma i tela) kada stvari postanu teške , ljudi odustaju i prestaju sa vežbanjem aštange, a upravo je to mesto kada joga postaje zanimljiva. Unutrašnji otpor je znak da „praksa radi“. Otpor i želja da se prekine i odustane je poziv ka slobodi, ali treba pronaći hrabrosti i uroniti u sebe.

Mogli bismo da kažemo da je sekvenca oslobadjajuća, pre nego ograničavajuća. Ono što nas ograničava je naš ego ’, lažna slika o sebi, uvek iznova traženje „lakog rešenja“ i izbegavanje suočavanja sa sopstvenim limitima – koje je uz disciplinu, ljubav i vežbanje moguće promeniti.

Takodje, jedan od mitova je da aštanga joga povredjuje ljude. Opet, nije sekvenca ta koja povredjuje već način na koji je vežbamo. Ako smo previše ciljno orijentisani („kad ću više uspeti ovaj položaj da uradim!“) ponekad možemo sebe da isforsiramo i izazovemo povredu.
Svakako prvih meseci dolazi do susreta sa disbalansom koji svi imamo u telu, što može dovesti do diskomfora i ponekad neprijatnosti. Sekvenca jeste kreirana da probudi duboke senzacije u telu, ali ne povrede.
Individualni pristup i odnos sa učiteljem je baziran na poverenju i stalnom kontaku, tako da sve što se dešava možemo da podelimo i dobijemo savet na licu mesta.

Lepota ovog sistema je što uz samostalno vežbanje i postepeno suočavanje sa serijom i asanama nikada nismo sami. Zajednica koju formiramo u šali je naša oaza i mesto promene, u kojoj se osećamo sigurno i spremno za svakodnevne izazove koje aštanga nosi.

 

 

Deo teksta prevela Ivana.

Izvor: http://www.ashtangaworkshop.com/myths.php

Terapeutska dejstva primarne serije aštanga joge primetno se odražavaju na digestivnom, kardiovaskularnom, respiratornom, urinarnom, genitalnom, limfnom, endokrinom, skeletnom, muskulatornom i nervnom sistemu. Svaka asana primarne serije je vrlo kompleksna. Isto tako, kompleksno je i njeno delovanje na telesnom nivou. Za bolje razumevanje ove kompleksnosti neophodno je redovno vežbanje i osvešćivanje svakog položaja i svega što taj položaj nosi.

Neophodno je da razumemo način na koji se ulazi i izlazi iz položaja, način disanja prilikom zadržavanja u položaju, način istezanja i kontrahovanja muskulature u položaju, način izduživanja, poravnavanja i nivelisanja određenih delova tela. I naravno, treba da razumemo na koji način da osluškujemo sopstveno telo i procesuiramo sve kratkotrajne promene kojima je ono podvrgnuto prilikom izvođenja asana kao i dugotrajnije efekte tih promena. Potrebno je da sebi ostavimo dovoljno vremena da shvatimo razmere kompleksnosti primarne serije kao celine i svake njene asane pojedinačno. Neprekidno treba da posmatramo i pratimo sva naša stanja uoči vežbanja, tokom vežbanja i nakon vežbanja. Mnoge pozitivne promene uočljive su već nakon prvog časa, kada se osećamo osveženo, pokretljivije, gipkije, zadovoljnije i energizovano. Međutim, treba vremena da se razvije moć percepcije i za najsuptilnije procese koji se odvijaju ispod kože. Treba da pustimo da se kroz primarnu seriju izoštre sva naša čula kako bismo mogle da uživamo u terapiji koju ona omogućava.

Neka od korisnih dejstava koje asane primarne serije (uključujući stojeće i završne asane) imaju na isključivo telesnom nivou:

SURYA NAMASKARA A, B
Zagreva telo, ubrzava cirkulaciju i sinhronizuje disanje sa kretanjem.


PADANGUSHTASANA I PADA HASTASANA
Poboljšava varenje. Stimuliše jetru i bubrege. Isteže zadnju ložu, listove i mišiće leđa. Jača kolena i kvadriceps. Izdužuje kičmeni stub. 


TRIKONASANA A, B
Poboljšava varenje. Isteže mišiće oko kuka, sedalnog dela, prepone, zadnju ložu, list, mišiće ramenog pojasa i grudnog koša. Jača kolena i kvadriceps. Izdužuje i jača kičmeni stub. Poboljšava osećaj za ravnotežu.


PARSHVAKONASANA A, B
Poboljšava varenje. Isteže prepone, struk, mišiće ramenog pojasa i grudnog koša. Jača mišiće nogu, kičmeni stub, kolena i skočni zglob. Poboljšava osećaj za ravnotežu.


PRASARITA PADOTTANASANA A, B, C, D
Poboljšava varenje. Isteže prepone, zadnju ložu, mišiće oko kuka i sedalnog dela, kičmeni stub. Jača kvadriceps i kolena. Terapeutski deluje na umor i glavobolju. 


PARSHVOTTANASANA
Poboljšava varenje. Isteže zadnju ložu, list, kičmeni stub, mišiće oko kuka i ramenog pojasa. Jača kvadriceps i kolena. Poboljšava osećaj za ravnotežu. 


UTTHITA HASTA PADANGUSHTASANA
Isteže zadnju ložu, list, prepone, aduktore, mišiće oko sedalnog dela. Jača mišiće leđa i abdomena, kvadriceps, pregibače kuka, kolena i skočni zglob. Poboljšava osećaj za ravnotežu.


ARDHA BADDHA PADMOTTANASANA
Poboljšava varenje. Isteže zadnju ložu, list, prepone i mišiće oko sedalnog dela. Jača kvadriceps, kolena i skočni zglob. Poboljšava osećaj za ravnotežu. 


UTKATASANA
Jača pregibače kuka, kvadrieps, aduktore, gluteus. Isteže listove i rameni pojas. Terapeutski deluje na ravna stopala.


VIRABHADRASANA A
Poboljšava varenje. Isteže list, pregibače kuka, mišiće abdomena, rameni pojas, grudi i skočni zglob. Jača rameni pojas, ruke, mišiće nogu, leđa i abdomena. Terapeutski deluje na ravna stopala i išijas.


VIRABHADRASANA B
Poboljšava varenje. Isteže prepone, aduktore,rameni pojas, grudi i skočni zglob. Jača ruke, rameni pojas, mišiće nogu, leđa i abdomena. Terapeutski deluje na ravna stopala, osteoporozu i išijas.


DANDASANA
Poboljšava držanje. Izdužuje kičmeni stub. Jača mišiće leđa i pregibače kuka. Isteže mišiće ramenog pojasa i grudi.


PASHIMOTTANASANA A, B, C, D
Poboljšava varenje. Stimuliše organe abdomena i cirkulaciju.  Isteže mišiće leđa, zadnju ložu i ramena. Reguliše visok krvni pritisak. Ublažava simptome PMS-a i menopauze. Terapeutski deluje na umor, glavobolju, nesanicu i sinuzitis.


PURVOTTANASANA
Jača ruke, noge i zglob šake. Isteže rameni pojas i grudni koš.


ARDHA BADDHA PADMA PASHIMOTTANASANA
Poboljšava varenje. Stimuliše organe abdomena i cirkulaciju. Povoljno deluje na slezinu i jetru. Isteže zadnju ložu, mišiće sedalnog dela, leđa i ramenog pojasa.


TRIANG MUKHA EKAPADA PASHIMOTTANASANA
Poboljšava varenje. Stimuliše organe abdomena i cirkulaciju. Isteže zadnju ložu, mišiće sedalnog dela i leđa. Jača mišiće abdomena.


JANUSHIRSHASANA A, B, C
Poboljšava varenje. Stimuliše organe abdomena i poboljšava cirkulaciju. Stimuliše jetru, bubrege, organe urinarnog i genitalnog sistema. Isteže zadnju ložu, prepone, mišiće sedalnog dela, leđa i ramenog pojasa. Reguliše visok krvni pritisak. Terapeutski deluje na simptome PMS-a i menopauze, umor, sinuzitis, glavobolju i nesanicu.


MARICHYASANA A, B, C, D
Poboljšava varenje. Stimuliše organe abdomena i poboljšava cirkulaciju. Stimiluše jetru i bubrege. Isteže zadnju ložu, ramena, mišiće oko kuka i sedalnog dela. Povećava elastičnost kičmenog stuba.


NAVASANA
Poboljšava varenje. Stimuliše bubrege, tiroidnu žlezdu i prostatu. Jača mišiće abdomena, pregibače kuka i kičmeni stub. 


BHUJAPIDASANA
Jača zglob šake, mišiće ruku, ramena i abdomena. Otvara kukove. Poboljšava osećaj za ravnotežu.


KURMASANA I SUPTA KURMASANA
Jača srce i pluća. Isteže i jača kičmeni stub, karlicu i kukove. Terapeutski deluje na umor, astmu i bronhitis. 


GARBHA PINDASANA I KUKKUTASANA
Poboljšava varenje. Stimuliše jetru i slezinu. Masira mišiće abdomena i mišiće duž kičmenog stuba. Otvara karlicu i kukove. Jača zglob šake, mišiće ruku i abdomena. Terapeutski deluje na simptome PMS-a i išijasa. Poboljšava osećaj za ravnotežu.


BADDHA KONASANA
Poboljšava varenje. Stimuliše organe abdomena, jajnike, prostatu, mokraćnu bešiku i bubrege. Isteže aduktore, prepone i mišiće oko sedalnog dela. Terapeutski deluje na ravna stopala, simptome PMS-a, menopauze, išijasa i astme.  Reguliše visok krvni pritisak.


UPAVISHTA KONASANA
Stimuliše mišiće abdomena. Izdužuje kičmeni stub. Isteže aduktore, mišiće zadnje lože i prepone. 


SUPTA KONASANA
Stimuliše rad tiroidne žlezde. Isteže mišiće i ligamente vrata, mišiće zadnje lože, listove i ramena. 


SUPTA PADANGUSHTASANA
Poboljšava varenje. Stimuliše rad prostate. Isteže mišiće zadnje lože, listove, prepone, aduktore. Jača mišiće abdomena i kolena. Terapeutski deluje na simptome PMS-a, menopauze i išijasa. Reguliše visok krvni pritisak. Povoljno deluje na ravna stopala.


UBHAYA PADANGUSHTASANA I URDHVA MUKHA PASHIMOTTANASANA
Poboljšava varenje. Poboljšava rad organa urinarnog i genitalnog sistema. Masira mišiće duž kičmenog stuba. Jača mišiće abdomena. Isteže mišiće leđa, zadnje lože i listove. Poboljšava osećaj za ravnotežu. 


SETU BANDHASANA
Poboljšava varenje. Otvara grudni koš, pluća i grlo. Jača kičmeni stub, vrat, mišiće duž kičme, zadnje lože, sedalnog dela, listove i stopala. Terapautski deluje na simptome PMS-a, menopauze i sinuzitisa. 


URDHVA DHANURASANA
Deluje na rad sistema za varenje, nervnog, respiratornog, endokrinog i kardiovaskularnog sistema. Stimuliše tiroidnu žlezdu i hipofizu. Otvara grudni koš i pluća. Isteže mišiće abdomena, međurebarne mišiće, ramena, pregibače kukova. Jača zglob šake, mišiće duž kičme, mišiće ruku i zadnju ložu. Terapeutski deluje na simptome astme i osteoporoze.


SARVANGASANA
Poboljšava varenje. Stimuliše tiroidnu žlezdu i prostatu. Otklanja sluz iz pluća. Povećava fleksibilnost ramena, gornjih leđa i vrata. Tonira mišiće nogu. Terapeutski deluje na simptome menopauze, umor, astmu i sinuzitis. 


HALASANA I KARNAPIDASANA
Poboljšava varenje. Stimuliše organe abdomena, tiroidnu žlezdu i prostatu. Otklanja sluz iz pluća. Povećava fleksibilnost ramena, gornjih leđa i vrata. Tonira mišiće nogu. Ublažava simptome menopauze. Terapeutski deluje na stres, umor, glavobolju, bol u leđima, nesanicu i sinuzitis. 


URDHVA PADMASANA
Poboljšava varenje. Stimuliše organe abdomena, tiroidnu žlezdu i bubrege. Stimuliše rad urinarnih i genitalnih organa.  Jača ruke, vrat, ramena i mišiće leđa. 


PINDASANA
Poboljšava varenje. Stimuliše organe abdomena, tiroidnu žlezdu, bubrege, jetru i slezinu. Isteže vrat, mišiće duž kičme i oko sedalnog dela.


MATSYASANA I UTTANA PADASANA
Otvara grudni koš, pluća i grlo. Isteže i jača pregibače kukova i međurebarne mišiće. Jača mišiće abdomena, vrata, gornjih leđa i nogu. 


SHIRSHASANA
Poboljšava varenje. Stimuliše hipofizu i epifizu. Dovodi krv do mozga. Jača pluća, mišiće abdomena i ramenog pojasa, kičmeni stub i mišiće duž kičme, noge. Poboljšava osećaj za ravnotežu. Ublažava simptome astme, menopauze, nesanice i sinuzitisa.


BADDHA PADMASANA I PADMASANA
Poboljšava varenje. Stimuliše slezinu, jetru, bubrege i bešiku. Otvara grudni koš, pluća, rameni pojas i karlicu. Terapeutski deluje na menstrualne tegobe, konstipaciju i simptome išijasa.


UTPLUTHI
Poboljšava varenje. Stimuliše slezinu, jetru i bubrege. Jača mišiće abdomena, ruku i zglob šake. Poboljšava osećaj za ravnotežu.


SHAVASANA
Relaksira muskulaturu i nervni sistem. Reguliše krvni pritisak. Terapeutski deluje na glavobolju, umor i nesanicu.

Priredila: Mirela Đurić

Joga podrazumeva filozofiju koja ima potencijal da stvori vibrantno telo i um.

Aštanga joga, kada se vežba u korektnom maniru, postepeno vodi paktičara ka razvoju svog punog potencijala , na svim nivoima – fizičkom, psihološkom i duhovnom.

Kroz tehnike pravilnog disanja (ujjayi pranajama), položaja (asana) i mesta usmeravanja pogleda i pažnje (drishti), zadobijamo kontrolu nad čulima i duboku svesnost o samima sebi.

Održavajući  disciplinu redovno , moguće je zadobiti stabilnost uma i tela.

Ali, vežbači sa zapada uvidjaju, često nerado, da joga nije eliminisala neke od psiholoških iskrivljenja, kao što su anksioznost, strahovi i neuroze. To nije lako priznati. Ušli smo u  jogu i nastavili da vežbamo jer smo verovali u oslobadjajuće tekstove, učitelje, tehnike i prakse. Ali, kako vreme prolazi, vidimo da ta praksa ostavlja dosta toga neotkrivenog.

Kako to da smo razvili tako fleksibilno i snažno telo, iskusili meditativna stanja ili napredne pranajame, a naše duboko ukorenjene loše navike i misli nismo dotakli?

Mnogi vežbači čak priznaju da periode intenzivnog vežbanja mogu pratiti periodi konfuzije, depresije i anksioznosti. Vrativši se sa seminara  ponovo suočeni sa opstankom i egzistencijom koja se bazira na odnosima, daleko su od balansa.

Za većinu nas, kroz svet odnosa i relacija upoznajemo se sa sopstvenim najdubljim obrazcima funkcinisanja.  U skladu sa ovim, joga se dešava u sagledavanju navika i odnosa kroz koje živimo, koji formiraju prvu stepenicu joge.

Kako naše vežbanje sazreva, trebalo bi da smo više u skladu sa svetom i drugima, a manje zaokupljeni sobom.

Aštanga joga doslovno znači osam grana, koje podržavaju jedna drugu.

1. Jame (spoljašnja ograničenja): jasan odnos prema svetu.

Pet je praksi ovde:

Ahimsa (nenasilje, nepovredjivanje)

Satya (istinoljubivost, poštenje)

Asteya (ne krasti, ne uzimati ono što je tudje)

Brahmacharya (pametno korišćenje energije)

Aparigraha (ne akumulirati bespotrebno, ne biti gramziv)

 

2. Nijame (unutrašnja ograničenja): lični principi koji kultivišu uvide.

Saucha (čistoća)

Santosha (zadovoljstvo, ispunjenje)

Tapas (disciplina, strpljenje)

Svadhyaya (kontemplacija, samoproučavanje)

Isvara Pranidhana (devocija, predanost idealu čiste svesti)

 

3. Asana (položaji): kultivacija duboke fizičke i psihološke stabilnosti, lakoće u umu, dahu i telu

4. Pranajama (disajne i energetske tehnike): posmatranje i relaksacija svih aspekata disanja, dovodjenje u sklad prirodnih tokova procesa uma i tela, kroz umirenje disanja.

5. Pratijahara (povlačenje čula): spontano okretanje čula ka unutra, kako se svesnost internalizuje.

6. Dharana (koncentracija, meditacija) : usmerena pažnja na jednom objektu (zvuk, dah, senzacije u telu) dok polje svesti ne postane singularno i fokusirano.

7. Djana (apsorpcija): koncentracija se produbljuje do tačke gde se subjekat i objekat razlažu i pretapaju.

8. Samadi (integracija): održano iskustvo koncentracije, pri kojem se dešava kompletna integracija subjekta i objekta i otkriva se čista svest kao nedualna stvarnost.

Neki učitelji sugerišu da su prve četiri grane eksterne a poslednje četiri interne. Drugi kažu da ako vežbamo prve četiri grane disciplinovano i predano, ostale grane se dešavaju sponatno.  Ali, to nije tradicionalni pristup.

Balansirana praksa je simultano istraživanje svih osam grana i one se medjusbno dopunjuju.

Pri savremenoj jogi, uglavnom odmah polazimo od treće grane, sa vežbanjem asana, i moguće završavamo sa  debalansiranom praksom, koja nema koren. Ukorenjenje prakse se dešava na početku sa etičkim principima, koje osam grana sugerišu.

Problemi današnjice – nasilje, pohlepa, bes, nefleksibilnost, netrpeljivost – su u korenu problem percepcije i svesti.

Promene su moguće na nivou ljudskih odnosa, a ne na individualnom uspehu i postignuću. Etički principi koje predlažu jame i nijame su osnova prakse, one sugerišu način na koji možemo da funkcionišemo uz punu svest akcija tela, govora i uma. Principi nenasilja, istine, pametnog korišćenja energije kojom raspolažemo, negramzivosti … se odnose na iskreno ispitivanje i transformaciju naših akcija i interpersonalnih odnosa.

Kada naša praksa ne bi otišla dalje od prvog stepenika – jama – i dalje bismo iskusili velike benefite, kao i naši bližnji. Bili bismo senzitivniji, ljubazniji i u balansu sa sopstvenim unutrašnjim sadržajima, kao i u odgovoru koji šaljemo drugima.

 

Ivana

“Yoga practice matures, not by adding more and more spectacular postures but by simply paying attention to the movements of the breath in the space of the heart and the role of the mind with the body, not apart from it.”

„Praksa joge ne sazreva dodavanjem sve spektakularnijih položaja, već kroz pažnju kretanja daha u predelu srca i sagledavanjem uloge kojom je um povezan sa telom.“  – Michael Stone

Sve prakse joge, ukljucujući meditaciju, disajne tehnike i posturalnu jogu, dovode vezbača u kontakt sa sobom. Na tom putu mnogo je prepreka. Nemoguće je raditi sa telom bez upliva uma, jer kada se sretnemo sa simptomima nezadovoljstva, jasno je da su fiziologija i psihologija nerazdvojive.

Patabi Džois je znao da kaže: „enemies in the heart – give rise to suffering, physical and psychological.“ („Neprijatelji srca, stvaraju patnju – fizičku i psihološku.“)

Joga je i put ka slobodi od usvojenih obrazaca nezadovoljstva.

 

Ivana 

„Ako se pročiste vrata percepcije,
sve će se pred čovekom ukazati
onakvo kakvo jeste: beskrajno“ – Vilijam Blejk

Naziv za primarnu seriju aštanga joge na sanskritu je Yoga Chikitsa, što u prevodu znači joga terapija ili terapija jogom. Ona to zaista jeste.

Primarna serija osmišljena je za regeneraciju sistema za varenje, krvnog, respiratornog, limfnog i endokrinog sistema. Tehnika disanja koju praktikujemo prilikom izvođenja asana zove se ujjayi. Ujjayi disanje je zvučno disanje pri kome zvuk dolazi iz grla, ali ga ne proizvode glasne žice već strujanje vazduha mimo njih kroz poluotvoreni epiglotus i glotus. Na taj način vazduh se pri udisaju zagreva, a sama ujjayi tehnika disanja podiže telesnu temperaturu. Podizanjem telesne temperature započinje proces ubrzavanja cirkulacije i sagorevanja toksina u krvi. U kombinaciji sa pokretom, odnosno vinyasom, zagrevanje postaje intenzivnije. To se veoma dobro oseti već pri prvom pozdravu suncu kojim počinje primarana serija. Nakon nekoliko pozdrava suncu, bez obzira na temperaturu neposredne okoline, naše telo reaguje na porast temperature tako što postaje mekše, gipkije i pokretljivije. Tako zagrejano telo postaje spremno da bezbednije uđe u zahtevnije položaje. Nakon pozdrava suncu slede stojeće asane, a zatim i sedeće, ležeće i inverzije. Između svake sedeće asane sledi vinyasa ili takozvana poluvinyasa čija je svrha da održava telesnu temperaturu visokom i da sačuva toplotu generisanu pozdravima suncu.

Sedeće asane primarne serije su fleksije, savijanja unapred, orijentisane ka otvaranju kukova. U nekim od ovih asana vrši se određeni pritisak na abdomen i unutrašnje organe. Pod dejstvom tog pritiska cirkulacija se usporava ili zaustvlja, a popuštanjem pritiska se ubrzava i obezbeđuje dotok sveže krvi bogate kiseonikom koja ispira organe i pospešuje njihov rad. Time unutrašnji organi, bubrezi, jetra, limfa, creva i pluća efikasnije obavljaju funkciju otklanjanja metaboličkih ostataka iz organizma. Naše telo ima sposobnost samopročišćavanja, potrebno je samo pužiti mu priliku. Kretanjem kroz asane primarne serije upravo to i radimo.

Ipak, namera ovog teksta nije da predstavi telo i telesno kao nešto prljavo.

Metabolički ostaci su višak koje organizam ne koristi i formiraju se kao proizvod niza pojedinačnih metaboličkih reakcija. Najčešće su to voda, ugljen-dioksid, natrijum-hlorid, jedinjenja azota, sulfati i fosfati. Prisustvo ovih supstanci uzrokuje oštećenja organa i pravi smetnje pri njihovom funkcionisaju, snabdevanju nutrientima, zaštiti i obnavljanju. Osim metaboličkih ostataka, normalnom obavljanju telesnih funkcija smetnju predstavljaju i toksini koji potiču iz našeg okruženja, a proizvod su zagađenja vazduha i životne sredine. To su najčešće olovo, ugljen-dioksid, ugljen-monoksid, azot-dioksid, ozon, sumpor-dioksid, nikotin i slično. Ovo su proizvodi porasta industrijalizacije koji se deponuju u atmosferu, vodu i zemlju. Kao takvi imaju značajan doprinos u porastu hroničnih oboljenja, naročito u gradovima.

U organizmu se ovi toksini najviše zadržavaju i talože na mestima do kojih kiseonik teško dopire. Duboko disanje je prva i osnovna tehnika kojom menjamo situaciju u našu korist. Pri udisaju snabdevamo organizam većom količinom kiseonika, a pri izdisaju izbacujemo toksine napolje. Međutim, koristi ujjayi disanja nisu prvenstveno fizički. Ujjayi disanje umiruje um. Kada je disanje stabilno i smireno, i um je stabilan i smiren. Stabilizovanjem disanja, stabilizujemo moždane talase. Disbalans moždanih talasa je povezan sa različitim emotivnim stanjima – anksioznošću, strahovima, depresijom, agresijom, noćnim morama i poremećajima spavanja, pamćenja, koncentracije… U okolnostima u kojima su izvori stresa mnogobrojni, ujjayi disanje dovodi moždane talase u balans. Naravno, za uspostvljanje dobrog balansa neophodan je kontinuitet tokom dužeg vremenskog perioda. Produžavanjem daha i smanjenjem frekvencije moždanih talasa ulazimo dublje u meditativno stanje koje je osmotreno pri alfa, teta i delta talasima. Tok misli se smiruje, mozak odmara, isceljuje i regeneriše. Sada postaje jasnije da se među toksine ne ubrajaju isključivo fizički, nego i mentalni i emotivni toksini.

Slušajući zvuk disanja i dodajući tome i drishti, odnosno usmeravanjem pogleda ka određenoj tački, povlačimo čula i prebacujemo fokus od spolja ka unutra. Disajni patern i zvuk disanja nam govore mnogo o tome gde se trenutno nalazimo. Razotkrivaju nam stanje uma i njegova eventualna stremljenja. Disanje može da varira od usiljenog, agresivnog, skraćenog, plitkog, isprekidanog, iscepkanog, ubrzanog, grubog i hrapavog, pa čak i od povremenog mučnog uzdisanja do ujednačenog, dubokog, glatkog, mirnog i stabilnog. Ovladavanje ujjayi tehnikom disanja podrazumeva produžavanje daha i njegovo ujednačavanje po trajanju i po zvučnosti tokom udisaja i izdisaja. Ravnomernim sprovođenjem vazduha do svih delova pluća, grudni koš će lagano pulsirati, a rebra će se u predelu leđa i sa strana širiti i skupljati prilikom udisaja, odnosno izdisaja.

Međutim, primena ovih tehnika ne bi bila tako efektivna, ni kompletna bez angažovanja bandhi, energetskih lokota. Mula bandha se anatomski vezuje za perineum odnosno predeo pri korenu kičme koji predstavlja centar karličnog dna. Uddiyana bandha se anatomski vezuje za dubinsku muskulaturu abdomena odnosno transversus abdominis, ili preciznije, njegov deo koji se pruža par centimetara horizontalno ispod pupka. Opšta smernica za angažovanje bandhi svodi se na blago kontrahovanje mišića karličnog dna i donjeg stomaka, ali suštinska primena prevazilazi svođenje bandhi na čistu anatomiju. Primenom bandhi regulišemo kanalisanje i skladištenje energije, odnosno prane, u telu. Bandhama sjedinjujemo dah, pokret i svesnost.

Usmeravanje pažnje na asane, dah i drishti deluje pročišćavajuće na telo, nervni sistem i um, upravo ovim redosledom. Pokreće ustajali talog organskih ostataka, emocija i misli. Dakle, kada se govori o terapeutskim svojstvima primarne serije, ne može se govoriti samo o telesnom aspektu. Asane deluju na telo, ali dometi ovakvog načina vežbanja daleko su veći. Produžavanje, istezanje, daha dolazi sa ujjayi disanjem. Povlačenjem čula, slušanjem zvuka disanja, usmeravanjem lutajućeg pogleda ka nekoj od drishti tačaka, okrećemo se ka sebi i prilazimo bliže svojoj istinskoj prirodi.

Terminologija korišćena u tekstu potiče iz tradicije ashtanga vinyasa yoge. Za bolje upoznavanje sa konceptom na koji se odnosi, od mnogobrojnih izvora, izdvajam sledeće knjige:

1. John Scott, Ashtanga Yoga: The Definitive Step-by-Step Guide to Dynamic Yoga
2. Gregor Maehle, Ashtanga Yoga: Practice and Philosophy
3. Gregor Maehle, Pranayama The Breath of Yoga
4. David Kail, Functional Anatomy of Yoga: A Guide for Practitioners and Teachers
5. Patanjali, Yoga Sutra

Mirela Đurić

U Hatha jogi, centar tela i baza je karlična dijafragma. Kao točak (chakra) ili krug, karlična dijafragma lebdi iznad i proteže se izmedju gustih uglova karlice: dve sedalne kosti, pubične kosti i trtičnog mišića. Slično pogledu u duboku vazu za cvece, unutrašnja simetrija karlice je kružna sa praznim centrom izdubljenim iznad perineuma. Na kraju izdisaja, kontrakcija se dešava iza stomačnog zida i centra karličnog dna – mula bandha , pri čemu dah stvara tonus pelvičnog dna a um je prisutan da iskusi tu akciju. Postoje dve vodilje ovde: 1. dah kruži i završava i kompletira krug potpunim izdisajem i 2. um je dovoljno fokusiran  i prisutan pri tome. Ovo je primer udruživanja uma, daha i tela. Fizička praksa joge i psihologija se ne mogu razdvojiti. Centar karličnog dna je centar gravitacije za ljude. U jogi, mi se uvek krećemo ka centru stvari: ka mislima, osećanjima, senzacijama, kruženju daha. Svo kretanje je inicirano iz centra karlice, i dah se kompletira tamo gde otpočinje. Smrt i radjanje daha u fizičkoj formi se oseća najintenzivnije u karličnoj dijafragmi kako sve više dolazimo u kontakt sa uzdižućim, prožimajućim i kontrahujućim momentom svakog udisaja i izdisaja. Obraćamo pažnju na karličnu dijafragmu u jogi ne samo zato što na taj način izazivamo našu sposobnost prisutnosti i pažnje, već zato što je to centar ljudskog tela, i mikrokosmos i prozor u centar stvarnosti. U centru ljudskog tela, pronalazimo centar svih stvari jer kako dah, um i telo stupaju u jedinstvo , u trenutku iskustva, stvarnost se pred nama otvara. Stvarnost se prikazuje kada je um potpuno prisutan u kruženju daha, posebno pri kompletiranju izdisaja. Izdisaj se završava u karlici, centru teže, odmarajućem mestu uma. U Chandogya Upanisad-i piše: „Kao što ptica koja je vezana za nit, posle letenja u raznim pravcima, pronalazi odmarajuće mesto (konačno) tamo gde je svezana, tako i um , moj dragi, posle letenja u raznim pravcima bez pronalaženja odmarajuće tačke, umiruje se kada je svezan za dah.“ Joga psihologija vidi um i dah povezane u okviru ljudskog tela. Nema uma bez daha, nema mira u telu bez mira u umu, niti mira u umu bez daha koji je ukorenjen.

Prevela: Ivana Grujić

Izvor: “The inner tradition of yoga – a guide to yoga philosophy for the contemporary practitioner” by Michael Stone

Menjanje percepcije kao rezultat praktikovanja joge, a ujedno i ono što čini masažu posebnom i uzvišenom, je holističko posmatranje čoveka: kao celovitog, nedeljivog bića, kao mikrokosmosa, kao individualne lepote i posebnosti, dakle, neponovljivosti.

Neko zaboravi i zanemari duh, neko telo, u oba slučaja nismo potpuni. Joga i masaža nas podsećaju na zaboravljeni deo nas samih i pomažu da prevaziđemo jaz koji postoji između fizičkog i duhovnog, vraćajući ih u izvorno jedinstvo. I kao na dlanu nam se jasno pokazuje da se svaka patnja, unutrašnji bol reflektuje na telo (i obrnuto) i da rešavanje problema zahteva bavljenje celinom. A to je nešto što je u joga praksi odavno bilo poznato. Svami Višnu Devanande u komentarima Hata joga pradipike kaže sledeće: “Mada je nemoguće jasno objasniti i spoznati važnost istina koje se kriju iza različitih asana (apsurdnih i bezveznih, kao što nekome mogu izgledati) sve dok se ljudski sklop ne shvati u svoj svojoj složenosti i detaljima, ja ipak sa sigurnošću mogu reći da različite poze donose mnoge važne rezultate, psihičke i druge. Na primer, tokom nekih asana, pritisnuti su različiti nervni centri i pokrenuti na akciju. One snažno utiču na to da se nepravilnosti u organizmu stave pod kontrolu, i što je još čudesnije, ali ne manje istinito, pročišćuju našu mentalnu prirodu… Psiholozi će ovde otkriti ogromno polje za svoja istraživanja i uskoro mogu očekivati žetvu.”

U sadašnje vreme, u prilog tome ide i sve veća primena telesne psihoterapije u otklanjanju raznih psihičkih problema. Uviđajući da potiskivanje emocija nema posledice samo na mentalnom već i na telesnom nivou kroz mišićne tenzije i nepravilno disanje, te da verbalne metode nisu dovoljne, telesna psihoterapija u cilju otklanjanja problema koristi i razne tehnike masaže, jogu, vežbe disanja, dodir… Dodir u masaži je mnogo više od pukog fizičkog kontakta, on je isceliteljski, otkljanja blokade i omogućava energiji da slobodno teče, ali i umirujući, pruža osećaj sigurnosti i oslonca. Kroz njega možemo da “sagledamo” celovito biće. Joga i masaža nam omogućavaju da upoznamo svoje telo, da ga osluškujemo i prepoznajemo poruke koje nam šalje, razvijaju ljubav i pažnju prema telu. U jogi zahtevana svesnost u asanama, u masaži direktan dodir, doprinose celokupnom osvešćivanju tela, kako prijatnosti i opuštenosti tako i bola, napetosti, iracionalnih strahova i drugih blokada. To može da se posmatra kao jedan nivo, koji nam već sam po sebi donosi mnoge dobrobiti, ali to nije sve, postoje i dublji nivoi u koje nas joga i masaža mogu uvesti. Kroz lagano i duboko disanje, opušta se um, umiruje tok svesti, pažnja se vezuje za pokret i disanje, meditacija počinje. Trenutak kada smo blizu svog izvora, suštine, svesni naše nedeljivosti, spajamo telo, svest i dah u jedno. Dublji nivoi donose samoprepoznavanje, saznavanje istinske čovekove prirode i poistovećivanje sa njom .

“Onaj koji vidi biva u skladu sa svojom pravom prirodom.” (Patandjali, Izreke o jogi)

Priredila: Dragana Mandelc

U srednjevekovnom tekstu o jogi poznatom kao Yoga Vasista, Ramu je upitao otac zašto ima toliko poteškoća sa sopstvenim umom i telom. Potištenog pogleda i potonulog izraza , Rama odgovara:

Moje srce je počelo da preispituje: šta je sreća i može li se naći u stalno promenljivim objektima ovoga sveta? Sva stvorenja se radjaju da bi na kraju umirala i umiru da bi se rodila ponovo. Ne mogu da zapazim nikakvo značenje u ovom nestalnom fenomenu…

Nepovezana stvorenja se povežu i um stvori vezu izmedju njih. Sve na ovom svetu zavisi od uma i nečijeg stava. Um je nestvaran. Ne može se spoznati. Ali , mi smo začarani njime. Ovo je patnja.

Kralj, koji je takodje prisustvovao razgovoru izmedju Rame i njegovog oca, govori kako je Ramina percepcija uslovljenosti koren problema.

Kada su sveci, ministri i zajednica čuli ovu razmenu, istog trenutka su prestali da rade i postali su potpuno mirni. U Raminim gorućim pitanjima prepoznali su i sopstvene sumnje, strahove i nesporazume. Kraljevska porodica, gradjani, životinje, konji u štalama i muzičari svi su zanemeli slušajući Ramino izlaganje koje je taklo i njihove najdublje strahove, nade i želje.

Kako se odnositi prema urodjenoj patnji koju nose ljudska bića?

Joga ne samo da počinje u sadašnjem trenutku (atha) već počinje i prepoznavanjem patnje, stresa, nezadovoljstva koji su karakteristični i vezani za svakodnevna iskustva. Ova patnja se javlja u središtu srca kao otrov.

Patabi Džois je opisuje ovako:

„U joga šastrama je rečeno da Bog (istina, mir, ljubav, sreća…) prebiva u srcu u formi svetla, ali ovo svetlo je prekriveno tamom šest otrova: kama, krodha, moha, lobha, matsarya i mada. To su želje, ljutnja, iluzija, pohlepa, zavist i lenjost.“

Ne samo da Rama artikuliše univerzalnu istinu ljudske patnje, nego i kralj odgovara na iznenadjujuć način. Ne pitajući Ramu da dalje objasni svoje nezadovoljstvo, on opisuje Ramin problem kao grešku u percepciji.

Ne radi se o tome da je Rama u iluziji, već da je sludjen sopstvenom iluzijom.

Njegova patnja nije problem, već on ne vidi svoju patnju kao izvor mudrosti i puta ka umirenju. Radije nego da tretira svoj bol kao problem, nešto što treba ukloniti, kralj predlaže da je bol pokazatelj da se put pred njim otvara.

Kralj definiše put joge kao spoznaju bola i nezadovoljstva i dok to radi služi se potpunim prihvatanjem kao početnom tačkom putanje.

Na isti način Patabi Džois opisuje neprijatelje srca i faktore koji stvaraju patnju. On upućuje na centar tela i na dah govoreći da put počinje u srcu i umu pored svih patnji i bola. Jezikom bhakti joge , rečeno je da lek za simptome počinje ljubavlju. To nije neka personalna ljubav u smislu new age senzitivnosti, već impersonalna snaga ljubavi koja leči prožimajući isprekidane, slomljene delove čoveka.

Neki nivo nezadovoljstva privlači nas jogi, kako god je to opisano ili rečeno, svesno ili ne, i taj izraz nezadovoljstva je poseban za svakog. Odgovor nije u borbi, već u prihvatanju i ljubavi.

Mi kao ljudi čeznemo da budemo povezani sa prirodom stvari na smisleniji način i da budemo uzemljeni u ideji većoj od nas samih. Šta učimo o svom karakteru kada smo pritisnuti istinom promene, nestalnosti, prolaznosti i patnje?

Prevela: Ivana Grujić

Izvor: „The inner tradition of yoga – a guide to yoga philosophy for the contemporary practitioner“ by Michael Stone

 

Osnovne smernice jin joge:

1. Svaki položaj u jogi je loš za nekoga. Svaka osoba ima jedinstvenu anatomiju i istoriju, to znači da svaki položaj na različite osobe deluje na drugačiji način. Obično je ta razlika mala, ali nekada može biti značajna i štetna. Ne dozvolite da vas obuzme “ovladavanje položaja”. Položaji bi trebalo da budu terapeutski, a ne da predstavljaju izazov za vaš ponos. Neki položaji mogu da budu neprijatni, ali da deluju dobro na zdravlje. Dok neki drugi položaji jednostavno mogu da budu loši za vas.

2. Savijanja prema napred su jin. Dovode glavu u nivo sa srcem čineći dotok krvi u mozak lakšim. Srčani mišić je opušten, a krvni pritisak u celom telu je smanjen. Savijanja prema napred harmonizuju tok Či energije kroz meridijane uz kičmu, što ima smirujuće i sedativno dejstvo.

3. Savijanja prema nazad su jang. Stimulišu nervni sistem i oživljavaju. U položajima sa savijenjem prema nazad ne bi trebalo da se zadržavamo jednako dugo koliko i u položajima sa savijanjem prema napred. Probajte da eksperimentišete sa većim brojem ponavljanja savijanja prema nazad u kraćim vremenskim intervalima, umesto dužeg zadržavanja u položajima.

4. Važno je doba dana i godine. Vežbanje koje je više jang, sa kraćim zadržavanjem u položajima je prikladnije za jutro ili za hladne dane. Vežbanje koje je više jin je prikladnjie za veče ili za tople dane.

5. Vežbanje sa više jang karakteristika bi trebalo da uključi veći broj položaja sa kraćim zadržavanjem i sa više ponavljanja. Vežbanje sa više jin karakteristika se ostvaruje manjom raznolikošću i naglasak bi trebalo staviti na samo nekoliko položaja.

6. Jang vežbanje može da prethodi jin načinu vežbanja, ali potrebno je ostaviti dovoljno vremena za prilagođavanje sa jednog na drugo.

7. Ukoliko neki položaji kod vas izazivaju stres, koristite jastuke, ćebad i slično kao potporu. Jin joga nikada ne bi trebalo da izaziva naprezanje. Ukoliko niste u mogućnosti da se opustite u položaju, znači da ste previše agresivni.

Prevela: Mirela Đurić
Izvor: Yin Yoga: Principles and Practice, Paul Grilley

Svaka prva subota u mesecu u našoj shali, rezervisana je za vođeni čas. Čas počinje u 17:00 i potrebno je doći na vreme.

Vođeni čas se preporučuje ljudima koji su prethodno uvežbali asane na Majsor času i stigli do polovine primarne serije odnosno do navasane (položaj prikazan na slici). Na vođenom času nema asistencija pri ulaženju u asane. U asane se ulazi bez prethodne pripreme i dodatnih, pomoćnih vežbi. Ukoliko je ulazak u asanu suviše zahtevan, radi prevencije povrede, preporučuje se modifikovano izvođenje asane. Na vođenom času se ne ulazi u položaje koji nisu prethodno uvežbani na Majsor času. Ukoliko na Majsor časovima nismo prešli celu primarnu seriju, na vođenom času ćemo se zaustaviti kod poslednje asane koju smo uvežbale na Majsor času i sačekati da dođe red na završne asane kada ćemo se ponovo priključiti izvođenju položaja prateći verbalne instrukcije učitelja ili u našem slučaju učiteljice. Dok čekamo na završne asane u nekom od sedećih položaja (na primer položaj deteta ili položaj sa ukrštenim potkolenicama) zadržaćemo fokus na disanju, održavajući ujjayi tehniku disanja. Vođeni čas je prava prilika za uvežbavanje usklađivanja disanja i pokreta odnosno vinyase, veoma važne komponente koja ashtanga vinyasa yogu čini onim što jeste.

Tokom vođenog časa učitelj ili učiteljica daje verbalne instrukcije kojima zadaje tempo kretanja kroz položaje. Sam tempo je određen dužinom udisaja i izdisaja, koji bi trebalo da budu ujednačeni i u trajanju od 3 do 5 sekundi. Učitelj ili učiteljica nas vodi kroz čitavu seriju vezujući asane vinyasama, navođenjem naziva asana na sanskritu ili na našem jeziku, odbrojavanjem ciklusa disanja u asanama, isticanjem drishtija odnosno tačke u koju se gleda u svakom od položaja i stalnim osvešćivanjem bandhi. Ceo čas zahteva veoma oštar fokus i ne dozvoljava da misli lutaju.

Vođeni čas je poput časa na kojem se radi test. Na njemu možemo da proverimo rezultate našeg rada sa Majsor časa. Vođeni čas je pokazatelj strpljivog rada na detaljima pri savladavanju određenih tehnika i omogućava nam da spoznamo na kojim tehnikama treba još da radimo. Možemo da utvrdimo koliko treba da usporimo ili ubrzamo kretanje kroz seriju, odnosno da li skraćujemo vinyase ili ih suviše razlažemo. Redovnim vežbanjem na vođenom času korigujemo vinyasu, preciznije sinhronizujemo disanje i pokret i odstranjujemo suvišno, dodatno disanje pri ulaženju u asane. Na vođenom času možemo da utvrdimo da li su pripremne vežbe koje radimo pre asane koja nam je problematična prešle u naviku, da li su nam zaista neophodne ili su postale višak koji remeti tok vinyase. Na vođenom času uspostavljamo tok vezivanjem asana vinyasama koji nas vodi do veoma prijatnog meditativnog stanja i to je ono što dolazi do potpunog izražaja po završetku časa.

U početku je na vođenom času potreban dodatni oprez kako bismo izbegle neželjenu povredu. Energija koja se generiše kada svi sinhronizovano vežbamo uz ujjayi zvuk, često može da nas povuče preko granica naših trenutnih telesnih mogućnosti. Zato je potrebno da svako ponaosob preuzme odgovornost za sopstveno vežbanje i jasno sebi predoči sopstvene granice.

Vođeni čas je kompas koji nam pokazuje kuda treba da idemo na Majsor času. Govori nam koliko posla nas još čeka i koliko je sav strpljivi rad do sada urodio plodom. A zašto sve to radimo, ostaje da svako od nas otkrije za sebe.

Redovno vežbanje na vođenom i Majsor času uporedo, čini sistem učenja aštanga joge kompletnim.

Mirela