YIN JE IN

Jin joga je introspektivna i interoceptivna praksa. Praksa pounutrivanja.

Biti IN znači biti UNUTRA. Unutar tela. Unutar uma.

Biti JIN za jogičku praksu znači da je tiha, spora, relaksirana, kontemplativna, imaginativna, introvertirana – UNUTRAŠNJA.

Jin joga je hatha joga praktikovana na jin način. Prema tome, nije nešto novo, iako je kod nas popularizovana tek u poslednjih desetak godina, a u svetu u poslednjih trideset godina, postavši IN kao tehnika usporavanja i umirivanja tela, te izazivanja uma da se prepusti tom istom tihom i mirnom ritmu.

Jin joga se radi bez zagrevanja, u položaje se ulazi postepeno, a nakon što se telo smesti u položaj, tu se zadržava dugo. Dugo je vremenska referenca koja može biti bilo gde između dva i dvadeset minuta. Čemu to i zašto tako?

Odgovor se krije unutra, ispod kože, u slojevima vezivnih tkiva koja snopove mišićnih vlakana povezuju sa kostima i zglobovima, organe sa limfotokom, bronhijalno stablo sa krvotokom, spletove nerava jedne sa drugima itd. Ovim vezivnim tkivima potrebno je vreme da odreaguju na promenu u posturi. Svako zadržavanje položaja koje je kraće od dva minuta, neće imati željeni efekat u targetiranju jin tkiva. Zato je u jin jogi vreme merna jedinica za dubinu položaja. Duža zadržavanja su „dublja“.

“Ne koristimo telo da bismo ušli u položaj, položaj koristimo da bismo ušli u telo.”- Bernie Clark, kanadski učitelj jin joge

Jin tkiva – kosti, ligamenti, tetive, mišićna fascija, duboka fascija – dobro reaguju na veoma spore promene. Da bismo osetili gradivnu snagu jin tkiva – dubokih vezivnih tkiva – potrebno je da za to odvojimo vreme i bićemo nagrađeni njihovom dugovečnošću, gipkošću i vitalnošću. Nekada je za ovo potrebno par nedelja, a nekada su u pitanju godine. Novajlijama u jin jogi, dovoljno dugo zadržavanje u asanama će biti oko 2-3 minuta. Dok će vežbačima dužeg staža pravi gušt biti mariniranje u položajima čak i po 20-30 minuta. Mikroskopske promene koje tada nastaju u vezivnom tkivu, nas pozivaju da stalno pratimo sve unutrašnje procese kako ne bismo prekadašili optimalnu meru u okviru granica koje služe zdravlju. Budna pažnja i jasna namera čine ovu praksu ispunjenom izobiljem zdravstvenih benefita: pokretljivost zglobova, jačanje ligamenata, hidriranje tkiva, odstranjivanje toksina i metaboličkih ostataka, limfna drenaža, regulacija funkcija autonomnog nervnog sistema kao što su varenje i disanje…

Tehnike disanja u jin jogi su jednostavne – sporo, ujednačeno i mirno ritmično disanje, ponekada sa tihim zvukom nalik šapatu, poznatom kao pobedonosno, ujjayi disanje. Naš respiratorni sistem je u stalnoj korelaciji sa nervnim sistemom, te usporavanjem i produbljivanjem daha indukuje relaksaciju nervnog sistema i regulaciju misaonih procesa. Može da nas dovede do velikih promena unutar misaonih pejzaža i do napuštanja starih, dugogodišnjih misaonih navika. Gubljenjem zamarajućih i nametljivih, intruzivnih misli čitavo naše biće biva okupano novom svežinom, integrišući novonastale promene na svakom nivou tela i uma.

Položaji jin joge su pretežno sedeći i ležeći. Ako se dobro namestiš, uživaćeš kao na plaži ili osunčanoj livadi. Ako te nešto žulja u položaju, možda nećeš uživati, ali ćeš pobrati plodove prakse strpljivim čekanjem na promenu koja svoj početak ima u sadašnjem trenutku, a kraj joj se nazire u kontinuumu vremena i redovne prakse. Jin joga nam demonstrira da i svaki nemir ima svoj početak i kraj. Neki od benefita prakse su instant i trenutni, a neki nam postanu pristupačni tek nakon više godina.

Jinovskim pounutrivanjem svedočimo malim promenama naših stanja koje svojim kumulativnim efektom polako vode ka većim promenama i unutra i ka spolja. Naš odnos ka spoljašnjem okruženju ne može ostati nepromenjen usled malih i velikih promena koje se odvijaju unutra. Pored mnogobrojnih fizičkih, emocionalnih i mentalnih benefita jin joge, pojedinačno ćemo hteli-nehteli biti nagrađeni strpljivošću koja će promeniti kvalitet veza koje gradimo sa svojim neposrednim okruženjem – prijateljima, životinjama, prirodom i svim bićima znanim i neznanim. Balans koji se gradi iznutra i unutra, srazmerrno se prenosi ka spolja. Jin je jedna strana novčića. Druga strana je jang. Termini jin i jang su relativni i u stalnom su uzajamnom gibanju.

Mirela Đurić – sertifikovana instruktorka jin joge

Kasniš? Želiš ranije da završiš?

Ne brini ako kasniš na čas. Ne brini ako moraš ranije da izađeš sa časa. Mysore čas je takav da možeš da dođeš kad god stigneš i možeš da završiš i izađeš pre kraja časa. Slobodno. Kao u teretani, dođeš kad hoćeš, odeš kad završiš. Slično je. Samo što retetana ima svoje radno vreme od jutra do mraka, neke čak i noću rade. Termin Mysore časa je od 17:15 do 19:00 i u tom terminu možeš da ušetaš kad god stigneš. Kašnjenje ne postoji kao koncept.

Neki su stizali na samo 20ak minuta pred kraj i to im je mnogo značilo za održavanje kontinuiteta prakse. I ne brini da moraš sve da znaš i da radiš samostalno, ja sam tu da pomognem. Moj Mysore čas nazivam netradicionalnim jer se ne vežba isključivo ashtanga, radi se i yin i dodatne vežbe snage, vežbe sa fizikalne terapije, vežbe disanja i relaksacije. Dogovaramo se oko svega. Dajem i asistencije, baziram ih na uzemljenju i veliki prostor čuvam za agensnost vežbača.

Mirela

Aštanga joga: tradicionalnost i post-tradicionalnost

Ovaj tekst je nastao kao odgovor na poziv koleginice Sonje Ivanišević da napišem nešto o aštanga jogi kao vrsti joge. Ideja je bila da tekst bude informativan kako bi se napravila distinkcija između stilova joge za manje upućene i za početnike koji tek traže stil vežbanja za sebe. Međutim, danas nije jednostavno pisati o aštangi. Ne može se više aštanga predstavljati kao dinamičan stil joge sa uđaji disanjem, drišti tačkama, asanama i vinjasama, bez pomena o kultu ličnosti njenog tvorca i seksualnog nasilja unutar zajednice. S tim u vezi je trigger upozorenje na deo sadržaja koji sledi.

T. Krišnamačarja (Tirumalai Krishnamacharya, 1888-1989) se smatra ocem moderne posturalne joge. Bio je tradicionalno obrazovan, ali i moderan čovek. Igrao je polo sa Britancima, pratio rvanje i gimnastiku,posmatrao vojne vežbe, drugovao sa bodibilderima i mnogim ličnostima tadašnjeg života fizičke kulture kojoj je i sam pripadao. Posturalnu praksu joge je propagandom doveo u vezu sa zabavom. Joga tada nije bila praktikovana kao vid sporta sa publikom, ali Krišnamačarja ju je uveo upravo u takav kontekst. Čuven kao inovator, svojom kreativnošću je preoblikovao dotadašnju praksu joge i usmerio je putem onoga što danas poznajemo kao modernu praksu asana. Putovao je po Indiji, gradovima, selima i zabitima sa svojim učenicima koji bi demonstrirali vežbe dok bi on držao govore i predavanja. Ipak, mnogi detalji njegove biografije nisu transparentni niti hronološki logični. Njegovi biografi su na hagiografski način malo po malo dodavali začin koji je zamutio jasan pregled nekih ključnih događaja Krišnamačarjinog života. Tridesetih godina dvadesetog veka dobio je posao u Majsoru (Mysore). Bio je finansiran od strane države i imao svoju vežbaonicu, jogašalu (yogashala) u Džaganmohan palati, gde je otpočeo i njegov posao popularizacije joge. Takozvani ’Majsorski stil’ joge koji je Krišnamačarja razvio, sintetiza je brojnih uticaja indijske i evropske fizičke kulture ranog dvadesetog veka na inovacije i modernizacije unutar tradicije.

T. Krišnamačarja

Svega tri Patanđalijeve joga sutre odnose se na asane, uz nagoveštavaj (sthira sukham asanam) da se u asanama meditira ili radi pranajama. Znači da nema kretanja i da se poze dugo zadržavaju. Vinjasa (vinyasa) sistem, odnosno joga pokreta, je razvijan u Majsoru upravo u Krišnamačarjino vreme. Danas se vinjasa definiše kao sistem disanja i kretanja. Pozdrav Suncu (Surya Namaskar) je primer vežbe vinjasa sistema. Drugi primer bila bi Aštanga vinjasa joga (ashtanga vinyasa yoga) čijim se tvorcem smatra Šri K. Patabi Džojs (Sri K. Pattabhi Jois, 1915-2009), jedan od učenika Krišnamačarje. Međutim, pozdrav Suncu i joga, tada u vreme nastajanja vinjasa sistema i prvih Krišnamačarjinih godina u Majsoru, nisu bili smatrani komponentama iste prakse. Pozdrav Suncu potiče iz prakse tadašnje fizičke kulture i bodibildinga, dok nauli krija, primera radi, spada među standardne bodibilderske poze (tzv. Maksalding H vežba). Sinteza fizičke kuture i joge ilustruje Krišnamačarjino inovatorsko praćenje društvenih prilika tog vremena i trendova koji su tada bili u povoju.

Istorija aštanga vinjasa joge ima svoje zvanične (prema Patabi Džojsu) i nezvanične verzije. Zvanična istorija poziva se na spis pod nazivom Joga kurunta (Yoga Kurunta). Po Džojsu, Joga kurunta u potpunosti opisuje asane, vinjase i njihovo sekvenciranje sa ’skokovima’ (jump back i jump through). Spis je navodno sam Krišnamačarja pronašao u biblioteci u Kalkuti, a prema jednoj verziji priče Patabi Džojs je prisustvovao tom otkriću. Zabeležen na palminom listu, spis su ubrzo nakon otkrivanja pojeli mravi. Istorijsko postojanje ovoga spisa, naučna istraživanja trenutno ne mogu dokazati. Naziv ’ashtanga vinyasa’ javlja se tek ’70ih, kada prvi vežbači sa zapada počinju da pristižu u Majsor u većem broju. Razlog je bio isticanje razlike između Patanđalijeve aštanga joge koja počinje sa jamama i nijamama (yama, niyama). Do tada je Patabi Džojs svoj sistem nazivao jednostavno ’asanama’.  

Među prvim zapadnjacima su pretežno bili evropljani, a ubrzo su prispeli i vežbači američkog porekla. Bio je to kraj ’60ih, a Indija je bila atraktivna hipi destinacija uz tadašnje društveno-istorijske prilike. Polovinom ’70ih aštanga vinjasa počinje da putuje na zapad, a sa njome i Patabi Džojs. Prvo Južna Amerika, a zatim Sjedinjene Države. Stvar je počela da se širi. Popularnost aštange je rasla eksponencijalno i isto tako je rastao broj onih vežbača koji putuju u Majsor ne bi li pili vodu s izvora. Posmatrati sa kakvom predanošću su neki od ovih važbača izvodili asane povezujući ih vinjasama sa lakoćom je veoma impresivno.

U to vreme pa sve do 2003. časovi su se odvijali u Džojsovoj porodičnoj kući, odnosno sedištu KPJAYI (Krishna Pattabhi Jois Ashtanga Yoga Insitute) i jogašali koja je mogla da primi svega 12 učenika. Oni bi pristizali rano izjutra i čekali svoj red i slobodno mesto smenjujući se u vremenskom rasponu od nekoliko sati. Mnogi od ovih učenika i učenica svoju praksu su proširili i na podučavanje. Godišnji dolasci i višemesečni boravci u Majsoru davali su vežbačima kredibilitet, dok bi im sam Patabi Džojs ’autorizacijama’ davao blagoslov za dalje prenošenje znanja i podučavanje aštanga vinjasa joge. Međutim, jednom data autorizacija, mogla je biti i oduzeta, a sa njome i blagoslov za dalje podučavanje. Ovakav razvoj događaja doveo je do vrlo jasne stratifikacije među učenicima. Autorizovani učenici, sada učitelji, bili su u prilici da grade svoje karijere, koje su prerastale u veoma unosne biznise. Kako je u Majsoru rastao broj vežbača, tako su rasle i cene pohađanja časova. Kako su rasle cene časova, tako su rasle i cene autorizacija. Razmere dažbina su se brzo povećavale i umnožavale.   

Primarna serija aštanga joge

Sistem dodeljivanja i oduzimanja autorizacija bio je s početka krajnje manjkav, i uz blage diferencijacije takav je i ostao. Početkom ’90ih otpočelo je Džojsovo paušalno deljenje blagoslova, da bi početkom 2000ih sticanje autorizacije postalo formalnije i bilo uslovljeno redovnim godišnjim posetama Majsoru i određenim performativnim sposobnostima u oblasti asana. Oduzimanje autorizacije bio je još manje jasan proces, ali svakako su mu podlegali svi oni koji su gubili redovnost posete Majsoru usled najrazličitijih životnih okolnosti kao što su mogla biti npr. budžetska i vremenska ograničenja pojedinaca. Sticanje autorizacije iziskivalo je pre svega vreme i novac za posete Majsoru. Autorizacija u KPJAYI nikada nije bila uslovljena poznavanjem anatomije, biomehanike, filozofije, etike ili istorije joge, sanskrita, pranajame ili meditacije i metodologije podučavanja. Od autorizovanih učenika bilo je očekivano da znanje prenose po sistemu parampara, odnosno onako kako su ga sticali i neodstupajući od onoga što se smatra tradicijom. Zanimljivo je primetiti da su po ovom pitanju često stariji učitelji manje rigidni i rigorozni od mlađih, odnosno onih koji vreme u Majsoru počinju da provode od ’90ih pa naovamo.

Prema tradiciji, prenošenje znanja se između ostalog odvijalo i kroz fizičke asistencije i nameštanja u asanama. Učitelj bi učeniku ili učenici svojim telom pomagao da zauzme određenu asanu. Korišćenjem svog tela učitelj biva u stalnom fizičkom kontaktu sa učenikom. Učitelj pri tome koristi svoje šake, ruke, noge i druge delove tela. Problem često nastane kod drugih delova tela. Tako je bilo i u slučaju Patabi Džojsa. Prema objektivnim načinima definisanja seksualnog uznemiravanja/napastvovanja, asistencije Patabi Džojsa itekako potpadaju u kategoriju istog (za više informacija pogledati Sexual Misconduct Policy, Yoga Alliance). O tome svedoče fotografije i video materijali, a sada konačno i žrtve koje su progovorile. Nakon decenija govorkanja, ova tema počela je jasno i glasno da se adresira tek 2018. u jednom od talasa #metoo kampanje pokrenute na društvenim mrežama. Imena koja stoje uz ove refleksije su tu da osvetle jedan mračan deo istorije aštanga vinjasa joge: Karen Rain, Jubilee Cooke, Kim Haegele Labidi, Diane Bruni, Michelle Bouvier, Charlotte Clews, Tracy Hodgeman, Kathy Elder, Nicola Tiburzi… Pored seksualnog nasilja, Džojs je fizičko nasilje je vršio i nad ženama i nad muškarcima. Brojne su anegdote o povredama koje variraju od lomljenja kostiju do kidanja mišićnih vlakana.

Patabi Džojs, asistencija u supta padangushtasani

Za jogičku subkulturu seksualno nasilje i fizičko nasilje nisu novost. Uprkos pozivanju na svu navodnu jogičku etiku jama (ahimsa, satya, asteya, bramacharya, aparigraha), gotovo da ne postoji stil ili pravac joge čija zajednica je ostala imuna na zloupotrebu poverenja i pozicije moći od strane onih koji je zauzimaju. Kundalini, Iyengar, Bikram, Sivananda, Satyananda, Jivamukti su svi redom primeri jogičkih zajednica kojima je bez izuzetka promaklo da reše pitanje bezbednosti i odnosa moći unutar zajednice. Jogičke zajednice ne postoje u vakumu izolovane od društva i društvenih prilika. Naprotiv, one uvek reflektuju društvene vrednosti date kulture u okviru datog političko-istorijskog trenutka.

„Vežbaj i sve dolazi“ – čuvena Džojsova fraza imala je skoro magijsku moć da osujeti sva pitanja, potpitanja, propitivanja, komentare, primedbe, prigovore i kritike koje bi neko od učenika mogao da pokrene. U atmosferi tišine uz harizmu, njegova moć je pupila, a učenici i učenice podlegale suptilnijem ’timarenju’ koje je vodilo krajnjem najnesuptilnijem seksualnom uznemiravanju odnosno nasilju. Kultivisanje tišine kao jedne od najosnovnijih vrednosti prakse bilo je osnovni preduslov za omogućavanje, sprovođenje i institucionalizaciju nasilja. Okretanje glave i skretanje pogleda je prva od reakcija koja ukazuje na mehanizme kontrole grupe, dok zanemarivanje ’neprikladnog’ ponašanja učitelja, vodi grupu ka kolektivnom disociranju od najneposrednije realnosti. Praksa svedena na asane i dnevnu disciplinu, pokazala se nepotentnom izvan tih okvira. Kolektivna odgovornost i solidarnosti grupe sa pojedincem je ono što nije prošlo test izdržljivosti.    

„Vežbaj i sve dolazi“ – Patabi Džojs

Aštanga vinjasa joga može biti zarazno privlačna. Njen potencijal je upravo u tome da se menja i prilagođava, a ne da u praksi ostaje netaknuta držeći se konstrukta (izmišljene) tradicije. Mnogo je pojedinačnih učitelja, prvobitnih Džojsovih učenika, koji su odavno krenuli nekim drugim stazama u svom radu i podučavanju, nudeći nešto više od onoga što je sam Džojs imao da ponudi. A sve je više onih mlađih koji počinju da se ograđuju od zajednice koja je svojim ćutanjem zataškavala i omogućavala nepravdu i nasilje. Širom sveta se Džojsove slike skidaju sa zidova jogašala i studija joge. Veličanje i glorifikacija nasilnika nije dobrodošla u prostorima koji drže do osećaja bezbednosti svojih vežbača. Revidira se odnos prema ’tradiciji’ i njenom tvorcu. Revidiraju se asistencije konkretnih asana koje su očigledno bile razvijane kako bi Džojs lakše napastvovao svoje žrtve. Zajednica uviđa ograničenja koncepta odvajanja učenja od učitelja, lika od dela. Otpočeo je novi proces reintegracije i čišćenje prakse od onoga što ju je podrivalo, a to je pokloništvo Džojsu i mesto koje mu je dato kao tvorcu prakse, kao i mesto čitave porodice Džojs koja je sada glavni nosilac veoma kompromitovanog, ali profitabilnog biznisa, slave i bogatstva. Odavno je otpočeo posao traženja odgovora na pitanje zašto dolazi do povreda u jogi? Zašto dolazi do zloupotrebe pozicije moći? Kako čitavu grupu suočiti sa strukturalnom odgovornošću zbog nasilja izvršenog nad pojedinačim pripadnicama? Da li je navodna spiritualna zrelost praćena jednakim emotivnim sazrevanjem učitelja? Da li zaista želimo da stičemo i usvajamo znanja od majstora koji je i nasilnik? Koja je vrednost tih znanja u relaciji sa kolateralnom štetom neetičkog podučavanja? Koliko žrtava nasilja je prihvatljivo? Šta je harizma i čemu služi? Kako uživati u praksi i tradiciji znajući da među nama ima onih kojima je ta ista praksa donela patnju i bol? Kako razvijati način podučavanja koji služi vežbačima koji joj se okreću upravo sa namerom oporavljanja od traumatičnih iskustava? Kako problematizovati poštovanje nametnute hijerarhije kao vida društvene kontrole? Kako pokrenuti kolektivni proces preuzimanja odgovornosti, umesto problematizovanja odbacivanja pojedinačne lične odgovornosti unutar grupe, usled slabosti zajedničkog imenitelja ’zajednice’?

Pisati o aštanga vinjasa jogi danas nije jednostavno. Zanemarivanjem dinamike odnosa učitelja i učenika, učenika/ca koji govore i ne govore o nasilju, prikriva se onaj deo istorije prakse koji vrišti da više ne bude u mraku. To su sporne tačke. Nije više sporno da li koristiti blok i kaiš, hvatati palac ili se oslanjati o potkolenicu u trikonasani, da li raditi drugu seriju, ako prva nije savladana itd. Takođe nije sporno da je praksa za neke ljude moćna pokretačka alatka samoosnaženja. Nije sporno da praksa približno jednako razvija i snagu i fleksibilnost, samostalnost vežbača, i da kroz disciplinu brže daje određene fizičke rezultate. Sve to pada u senku onoga što je zaista suštinski važno. Mehanizam manipulacije kojom čitava grupa ljudi biva odsečena od sopstvene realnosti i podleže indoktriniranom veličanju lika i dela nasilnika, negiranjem onog očiglednog i tihom samoobmanom, jeste odlika dinamike odnosa unutar kulta.

Prakse podučavanja joge u vremenu prevazilaženja tradicionalnosti sve se više kreću u smeru razmene iskustava odnosno razmene znanja baziranog na iskustvu praktičara, a ne nužno znanja stečenog zvanjem. Time se uzajamno uvažavanje praktikanata dovodi u rang uzajamnosti koja je tradicionalno vezivana za odnos učenika i učitelja, gde je učitelj bio taj koji daje, a učenik onaj koji prima znanje. Odnos koji u post-tradicionalno vreme dobija na značaju jeste odnos koji se gradi između savežbača odnosno pojedinaca koji vežbaju zajedno unutar grupe ili grupa koje funkcionišu nezavisno jedna od druge, ili pak pojedinaca koji vežbaju u intimi svoga doma. Na taj način oživljava autoritet savežbača, koji se za razliku od autoriteta učitelja karakteriše horizontalnošću unutar grupe bilo da se razmena odvija u realnom fizičkom prostoru ili prostoru društvenih mreža. Jednostavna razmena iskustava među savežbačima postaje način učenja. Svaka razmena praktičnog znanja između savežbača, pojedinca približava autoritetu koji postoji unutar njega samog. Taj unutrašnji autoritet nosi neprikosnovenu vrednost. Post-tradicionalnost podučavanja u praksi pokazuje potencijal izgradnje bezbednosnog mehanizma koji grupu i pojedince čuva od opasnosti formiranja pozicija moći za učitelja. Autoritet učitelja sam po sebi nije nužno problematičan ukoliko podrazumeva razvijenu etiku podučavanja kada se oslanja na autoritet znanja. U ovoj praksi učitelj je samo neko ko ima više iskustva koje može da podeli sa svojim savežbačima. Autoritet znanja nije isto što i autoritet učitelja, te nosilac znanja nije nužno autoritarna osoba. Novim tendencijama prakse moderne posturalne joge (prema studiji T. Wildcroft), autoritet učitelja biva odmenjen autoritetom savežbača koji biva upotpunjen sosptvenim autoritetom pojedinca.

Mirela Đurić

No Gods, No Gurus

———————————–

[1] White, D. G. 2014. The Yoga Sutra of Patanjali: A Biography

[2] Singleton, M. 2010. Telo joge: poreklo moderne posturalne prakse

[3] Remski, M. 2019. Practice And All Is Coming: Abuse, Cult Dynamics, And Healing In Yoga And Beyond

[4] Wildcroft, T. 2020. Post-Lineage Yoga: From Guru To #metoo

Pranajama: uđaji kumbaka

Pranajame koje menjaju doše – 6. deo

                Uđaji sam opisao već dva puta. Prvo je korišćen kao uvodna tehnika za produžavanje i usporavanje daha sa namerom da nas dovede do naizmeničnog nosnog disanja. Nakon opisivanja osnovne tehnike naizmeničnog nosnog disanja, uđaji je primenjen u upoznavanju sa unutrašnjim i spoljašnjim zadržavanjima vazduha (kumbakama).

            Uđaji koji se ovde spominje je terapeutska kumbaka koja se koristi sa namerom da redukuje kaphu. Standardno uđaji disanje koje kombinuje sibilantni udah sa aspirantnim izdahom je prikladnije kao generalni tonik, ali nije efektno u razaranju kaphe te može biti korišćen za vreme vinjase. Za razliku od multi-namenskog uđaji disanja, ovde opisana uđaji kumbaka obavlja izdah kroz levu nozdrvu bez zvuka.

            Uđaji kumbaka je poslednja od važnih kumbaka i poslednja od tri tehnike koje se koriste sa namerom da usklade tri raspoloženja (vata, pita i kapha). Uđaji kumbaka redukuje kaphu. „Joga rahasja“ tvrdi da ima sposobnost lečenja svih bolesti kada se kombinuje sa nadi šodanom, surja bedanom i šitali.

            „Hata joga pradipika“ tvrdi da se uđaji sastoji od zvučnog udaha kroz obe nozdrve, zadržavanja daha i završnog izdaha kroz levu nozdrvu. Činjenica da se izdah odvija kroz levu nozdrvu se navodi i u „Joga kundalini upanišadi“, koja dodaje da metod proizvodi redak uspeh rashlađivanja glave i redukovanja kaphe (flegme) dok na drugom mestu podiže agni. Šastre se slažu da uđaji (sibilantni udah i aspirantni izdah kroz obe nozdrve) može da se praktikuje bilo gde i bilo kad (čak i u hodu), što ga čini podesnim za praktikovanje tokom asana. U tom slučaju se ne praktikuje zadržavanje daha, a izdah se odvija kroz obe nozdrve uz prateći zvuk. Ovo je razlika između zvanične sedeće prakse uđaji kumbake ovde opisane i manje potentnog, multi-namenskog, nezvaničnog uđaji disanja koje je opisano ranije. Sam kraj ovde predstavljene uđaji kumbake je identičan surja bedani gde se udah kroz desnu nozdrvu kombinuje sa izdahom kroz levu. Zajedno čine jedan solarni ciklus. Izdisanjem kroz levu nozdrvu, druga polovina solarnog ciklusa surja bedane podstiče funkciju uđaji disanja u otklanjanju kaphe više nego uđaji izdah.

BENEFITI

            Redukuje kapha poremaćaje, naročito respiratorne kao što su astma, prehlada, kašalj, bronhitis i upala pluća. Bez kumbake može da se praktikuje i tokom trudnoće, naročito ako postoji višak kaphe. Uđaji kumbaka je korisna i u slučajevima poremaćaja štitne žlezde, hipertenzije, reumatizma, infekcija uha i tonzilitisa. Uđaji je i pomoćna tehnika za podiznje kundalinija, iako se smatra manje potentnom od surja bedane i bastrike.

KONTRAINDIKACIJE

                Vežbači koji praktikuju snažniju aštanga vinjasu, generalno se savetuju da ne praktikuju ovaj metod peviše obimno pošto su verovatno već dovoljno redukovali kaphu. Osim toga, mnogi praktičari vinjase su trajno vezali uđaji sa napornim aktivnostima (stalnim kombinovanjem jednog sa drugim). Ovo obično pokrene aktivaciju simpatetičkog nervnog sistema čim osoba započne vinjasu. Ovo je kontra produktivno pri praktikovanju sedeće kumbake kada je potrebno da se aktivira parasimpatetički nervni sistem da bi se produžila kumbaka. Usled aktivacije simpatetičkog nervnog sistema, uđaji vas može držati budnim ukoliko se praktikuje suviše kasno ili neposredno pred spavanje. S druge strane nova veza između uđaji disanja i simpatetičkog refleksa može se iskoristiti da vas održi na oprezu tokom dugih meditacija. Praktikujte uđaji kumbaku samo ako imate dodatni višak kaphe koji treba da se redukuje.

22473728_502449910129439_1673598840_o

TEHNIKA BEZ KUMBAKE

            Ovaj metod bi bio korišćen u terapiji. Kada se uđaji praktikuje kao formalna sedeća pranajama, treba da bude praćen điva bandom. Ovo se ne preporučuje tokom aštanga vinjase ili neke druge energične prakse asana, jer može dovesti do suvišne tenzije u glavi i nepcu. Postavljajući jezik u điva bandu, udahnite kroz obe nozdrve proizvodeći uđaji zvuk. Zvuk se prizvodi zatvaranjem epiglotisa na pola kao kada šapućemo. Zatim napravite šanka mudru i zatvarajući desnu nozdrvu, izdahnite samo kroz levu. Uđaji kumbaka je spora pranajama i pirodni talas daha joj je trodelni dvostrukouzlazni talas. 1

Izvedite 10 rundi u odnosu 1:1 ili modifikujte ako vam učitelj preporučuje. Vremenom polako produžite odbrojavanje dok ne dostignete 30 sekundi po udahu i izdahu. Potom smanjite dužinu udaha na pola i promenite odnos na 1:2, krećući od 15:30 sekundi ili onako kako vam učitelj preporučuje.

TEHNIKA SA KUMBAKOM

            Ovaj metod se koristi kao pomoćna tehnika za podizanje kundalinija, ali zbog dodatne toplote generisane kumbakom, efikasna je i u redukovanju kaphe. Sa jezikom smeštenim u điva bandu, udahnite kroz obe nozdrve proizvodeći uđaji zvuk. Pri kraju udaha podignite grudi i progutajte, zaključajte kontrakciju grla i spustite bradu na grudnu kost zadržavajući điva bandu. Na kraju kumbake podignite glavu, oslobodite grlo, šanka mudrom zatvorite desnu nozdrvu i izdahnite kroz levu. Primenjujete trodelni dvostrukouzlazni disajni talas, odnosno neka izdah počinje malo iznad pubične kosti odakle se kreće ka gore. Počnite sa odnosom 1:1:2 i produžite kako je ranije objašnjeno dok ne dostignete odnos 1:4:2. Setite se da u toku kumbake prvo naglasite đalandara bandu, pa tek onda mula bandu. Tek kada savladate ove dve, dodajte udijana bandu u toku unutrašnje kumbake. U svakom slučaju, primenjujte udijana bandu prilikom izdaha da istisnete vazduh ka napolje počinjući od najniže tačke abdominalnog zida.

Izvor: Pranayama, The Breath of Yoga, G. Maehle (2012)

Prevela: Mirela Đurić

Pranajama: šitkari

padmasancroped

Pranajame koje menjaju doše – 5. deo

Šitkari (sa dugim i) znači ’onaj koji pravi šišteći zvuk’. Šišteći zvuk ne proizvode zubi već jezik.

            „Hata joga padipika“ ovu pranajamu ubraja među najvažnije kumbake uključujući i surja bedanu, uđaji, šitali i bastriku, ali druge šastre je vide kao sekundarnu u odnosu na šitali. Pradipika takođe tvrdi da osobu čini skoro besmrtnom. „Hata ratnavali“ Šrinivasajogija sa uzbuđenjem proklamuje da kroz šitkari osoba postaje poput boga ljubavi i oslobođena patnje. Đajataramina „Jogapradipjaka“  preporučuje da se šitkari praktikuje samo leti, ne i zimi.

BENEFITI

            Šitkari je sjajna zamena za šitali za sve one koji ne mogu da urolaju jezik. Smanjuje pitu i njome povezane bolesti kao što su upalni procesi, čirevi, kiselost i groznica. Leči insomniju povezanu sa viškom pite. Pride, veruje se da povećava intelekt. Šitkari se može upotrebiti da podigne kaphu kada je to potrebno, i u ovom slučaju je potrebno da se izvodi bez kumbake. Takođe otklanja letargiju, glad i žeđ. Ukoliko se jezik pozicionira na pravi način, vazduh se preusmerava da hladi gornje nepce što vodi lučenju amrite (nektar). Entuzijastična obećanja iz šastri povezana sa dugovečnošću proizilaze iz ovog efekta.

KOTRAINDIKACIJE

            Nemojte praktikovati šitkari kada je kapha već povišena. Nemojte je praktikovati zimi kada vam je hladno ili kada ste visoko u planinama. Nemojte je praktikovati pri zagađenom vazduhu. U ovom smislu je slična kao šitali. Bez filtrirajućeg mehanizma od nosa, postižemo veće rashlađujuće efekte, ali je verovatnoća od infekcije i bolova u grlu veća usled lošeg kvaliteta vazduha.

TEHNIKA BEZ KUMBAKE

             Osnovni disajni talas kod ove pranajame je trodelni dvostrukouzlazni talas.1

Široko otvorite usta kao da pravite holivudsku grimasu (možda odatle dolazi tvrdnja o bogu ljubavi) ali držite spojene zube. Pritisnite jezik uz gornje nepce i lateralno ga raširite tako da na većini mesta skoro dodiruje kutnjake. Sada udahnite praveći šišteći zvuk. Šišteći zvuk se proizvodi vazduhom koji prolazi mimo jezika koji mu gotovo blokira putanju. Napravite dovoljno trenja koje bi dozvolilo da znatno produžite udah. Dovedite jezik u oblik koji omogućava da vazduh udari o meko, gornje nepce. Nakon završenog udaha, zatvorite usta, smestite jezik u điva bandu i polako izdahnite kroz nos. Ovo čini jednu rundu. U početku praktikujte samo nekoliko rundi i ponavljajte svakodnevno. Ukoliko nakon nekoliko dana ne bude nikakve reakcije, možete pretpostaviti da je kvalitet vazduha na vašoj lokaciji dovoljno dobar. Tada možete povećati broj rundi na 10, ali mnogo veći broj može biti praktikovan u slučaju povećane pite. Odnos je 1:1 radije nego 1:2 zato što produžava rashlađujući efekat.

TEHNIKA SA KUMBAKOM

Kako kumbaka zagreva i u određenoj meri ublažava rashlađujući efekat ove pranajame, da bi neutralisala zagrevajuće pranajame, šitkari se često praktikuje bez kumbake. Ukoliko radite šitkari sa kumbakom, povucite vazduh kroz šupljine između zuba i jezika pozicioniranog kako je ranije opisano. Na kraju udaha smestite jezik u điva bandu, progutajte, kontrahujte grlo i spustite bradu na grudnu kost (đalandara banda). Po završetku kumbake, podignite glavu, otpustite kontrakciju grla i izdahnite kroz nos, zadržavajući jezik u điva bandi. Ovo čini jednu rundu. Ponavljajte koliko god želite.

Izvor: Pranayama, The Breath of Yoga, G. Maehle (2012)

Prevela: Mirela Đurić

Pranajama: šitali

Goa

Pranajame koje menjaju doše – 4. deo

Shita (sa dugim i) znači prohladno. Ovo je rashlađujuća pranajama. „Hata joga pradipika“ je svrstava među esencijalne pranajame. „Joga rahasja“ joj takođe pridaje važno mesto tvrdeći da uđaji, nadi šodana, surja bedana i šitali otklanjaju sve bolesti.

            Šitali sa surja bedanom i uđaji disanjem čini trojstvo. Terapijska joga koristi ovo trojstvo kako bi uskladila ravnotežu između tri doše, sa uđaji disanjem redukuje kaphu, surja bedanom redukuje vatu i šitali tehnikom redukuje pitu. Kombinacijom ove tri tehnike može se uspostaviti ravnoteža. Takođe, šitali je sjajan metod za uravnotežavanje zagrevajućih katakteristika kapalabhatija i bastrike. Kapalabati je svakako zagrevajući, a bastrika bi mogla da bude zagrevajuća u zavisnosti od uslova. Moguće je da ćete ustanoviti da se tokom dužeg perioda vaše telo zagreva kroz kapalabati i bastriku, naročito ako vežbate u toplim klimatskim uslovima. Najlakši način da izađete na kraj sa ovim jeste da smanjite dužinu praktikovanja ovih tehnika, što može biti neophodno za vreme toplotnih talasa. Međutim, tada ne biste osetili dobrobiti ni jedne ni druge tehnike. Drugi način bi uključio vežbanje u kadi hladne vode ili pokrivanje tela vlažnim čaršavom. I jedno i drugo bi trebalo da se primenjuje kada su temperature veoma visoke. Drugi metod jeste da se ode u planine gde je hladnije. Ovo je jedan od glavnih razloga zašto su jogiji nestajali u Himalajima. T. Krišnamačarja je, na primer, na Himalajima otkrio da kumbakom može da topi led oko sebe. Bez težnje ka sličnim ekstremima, osim čandra bedane, šitali je najdirektniji metod za rashlađivanje.

            Šitali i njena rođaka šitkari, ipak, imaju veliki nedostatak. Obe uključuju udah kroz usta –  u slučaju šitali kroz urolan jezik, a u slučaju šitkari kroz prostor između zuba i jezika. Kod obe pranajame, rashlađujući efekat se postiže tako što vazduh postaje zasićeniji isparavanjem pljuvačke, na sličan način na koji funkcionišu isparavajući klima uređaji.

            Obično ne udišemo kroz usta zato što je nos napravljen sa svrhom da iz vazduha isfiltrira strane čestice, toksine i zagađujuće materije. To nije slučaj kod disanja kroz usta. Ukoliko se praktikuju u zagađenim gradovima, šitali i šitkari mogu biti štetne i doprineti bronhitisu, zapaljenju pluća i drugim plućnim bolestima. Moraju se primenjivati sa oprezom. Ukoliko živite u stanu koji se nalazi u centru grada, upotreba filtera za vazduh može šitali učiniti blagotvornijom. Lokacija unutar samog grada često igra važnu ulogu. U vreme nastajanja ovog teksta, živim u australijskom gradu Pert. Moje prebivalište se nalazi u predgrađu blizu okeana. Tu je vazduh dovoljno dobar da mogu da praktikujem šitali svaki dan bez negativnih posledica. Moj studio joge se pak nalazi bliže gradu zgodno lociran za većinu mojih učenika. Kada tamo nekoliko dana za redom praktikujem šitali zaboli me grlo jer je vazduh zagađeniji.

            Nije nužno da praktikujete šitali ili šikari odmah nakon asana i pranajame. Za mnoge ljude rešenje je kombinovanje odlaska na plažu za vreme zalaska Sunca i šitali pored vode ukoliko u to doba godine vetar duva sa okeana.

KONTRAINDIKACIJE

                Nemojte praktikovati ovu tehniku na zagađenom vazduhu. Tokom zime praktikujte samo povremeno. Nemojte je praktikovati ukoliko patite od niskog krvnog pritiska ili prehlada, kašlja, bronhitisa, upale pluća ili krajnika.

BENEFITI

            Šitali je dobra tehinika tokom trudnoće pošto rasteruje višak toplote. U terapijske svrhe može se koristiti za redukovanje viška pite. Efektivna je i u otklanjanju viška pite generisane praktikovanjem drugih jogičkih tehnika kao što su surja bedana i kapalabati. Šitali, ako se izvodi bez kumbake, može sniziti visok krvni pritisak. „Joga jagnavalkja“ preporučuje šitali za astmu i dijabetes. „Hata joga pradipika“ je predlaže za redukovanje gladi i žeđi i kao protivotrov, što se takođe tvrdi i u „Joga kundalini upanišadi“. Tehnika je dobra za rashlađivanje u toku leta i za ublažavanje upalnih procesa i čireva. Ovu pranajamu je dobro praktikovati pred spavanje da bi se oslobodili viška toplote generisane tokom dana, naročito ukoliko ste pita tip. Korisna je i u redukovanju kiselosti i poznata je kao preventiva počecima procesa starenja. Neki jogički tekstovi tvrde čak i da će sedu kosu vratiti u crnu.

            Šitali ima i snažan duhovni efekat. Pošto udišemo kroz urolan jezik, dolazi do stimulacije centralnog energetskog kanala (sušumne), grane koja prolazi kroz jezik. Da bi se taj efekat povećao, potrebno je jezik dovesti u điva bandu nakon izdaha. Tu jezik dolazi u kontakt sa resicom koja je takođe povezana sa sušumnom.

TEHNIKA BEZ KUMBAKE

Pošto je ovo pranajama sporog disanja, koristi se trodelni dvostrukouzlazni disajni talas.1

            Izbacite jezik van usta i urolajte ga tako da formira cev. Zatim udahnite kroz urolan jezik što će doprineti vlaženju vazduha daleko više nego što bi mogle mukusne membrane nosa. Otkrićete da se nakon dugog udaha jezik poprilično isuši, stoga se pobrinite da ga opskrbite sa dovoljno pljuvačke za održavanje rashlađujućeg efekta tokom cele dužine udaha. Tokom izdaha smotajte jezik u điva bandu i napravite kontakt sa resicom. U većini slučajava preporučuje se odnos 1:1 radije nego 1:2 iz razloga što produžava trajanje rashlađujućeg udaha. Počnite sa samo nekoliko rundi i ponavljajte iz dana u dan. Ukoliko nakon nekoliko dana nema nikakve reakcije, možete pretpostaviti da je kvalitet vazduha na vašoj lokaciji dovoljno dobar. Tada možete preći na 10 rundi, ali ukoliko neko pati od povećane pite, broj rundi može biti i veći.

            Posmatrajte da li se postiže dovoljan efekat za potrebno hlađenje, ukoliko nije, povećajte broj rundi na 20. Moguće praktikovati i više rundi, ali u tom slučaju procenu treba doneti kvalifikovani učitelj i terapeut. Ukoliko vas boli grlo, kašljete, imate anginu ili bronhitis, nemojte nastaviti sa tehnikom jer to ukazuje na obilato prisustvo zagađujućih materija u vazduhu.

TEHNIKA SA KUMBAKOM

            „Joga kundalini upanišada“ opisuje ovu tehniku kao uvlačenje vazduha kroz jezik proizvodeći šum sa, potom izvodeći kumbaku i polako izdišući kroz obe nozdrve. Kumbaku treba izvoditi istovremeno sa đalandara bandom i điva bandom. Za razliku od tehnike bez kumbake, šitali sa kumbakom nije pogodna za snižavanje krvnog pritiska pošto sama kumbaka, barem u početnim fazama daje efekat koji podiže krvni pritisak. Takođe, rashlađujući efekat tehnike je redukovan izvođenjem kumbake koja je sama po sebi zagrevajuća. Ako kombinujete šitali sa drugim tehnikama pranajame koje se izvode sa kumbakom, praktikujte šitali bez kumbake kako biste naglasili njen rashlađujući efekat.

Neki učenici nisu u mogućnosti da urolaju jezik, pošto je to genetski određeno. Ako ne možete da urolate jezik, okrenite se šitkari tehnici koja je opisana sledaća.

Izvor: Pranayama, The Breath of Yoga, G. Maehle (2012)

Prevela: Mirela Đurić

Pranajama: NADI ŠODANA, SURJA BEDANA I ČANDRA BEDANA

Padmasana

Padmasana

 Pranajame koje menjaju doše – 3. deo

TROJSTVO: NADI ŠODANA, SURJA BEDANA I ČANDRA BEDANA

I NJIHOVO KULTUROLOŠKO RAZMATRANJE

            Nadi šodana se sastoji od jedne runde čandra bedane u kombinaciji sa jednom rundom surja bedane. Čandra i surja bedana čine izolovane lunarne i solarne cikluse nadi šodane. Nadi šodana je uobičajena tehnika pranajame koju bi u većini slučajeva trebalo svi da praktikuju. Na duže staze, nadi šodana će ostvariti većinu ili sve benefite koje druge dve pranajame mogu obezbediti. Međutim, potrebno vreme može biti znatno kraće ukoliko vešt učitelj prepozna neravnotežu pojedinačnog učenika i ukoliko je vešt da je interpretira u konjukciji sa drugim faktorima kao što je godišnje doba, klima i geografska lokacija. Prema tome, učenik sa iritacijom solarnog nadija se brže može vratiti u ravnotžu ukoliko nadi šodanu zameni čandra bedanom za vreme leta. Jednom učeniku ako živi na Stenovitim planinama, Sibiru ili Nepalu za povratak ravnoteži će trebati manje čandra bedane. S druge strane, ukoliko živi u Meksiku ili Saharskom pojasu, trebaće mu više vremena za praktikovanje čandra bedane.

            Kulturni uticaj

                Šastre tvrde da osoba koja želi da se podvrgne herojskim akcijama u toku rata, treba da aktivira solarni nadi. Zadivljujuće je koliko je dominantnost nozdrva ili nadija povezana sa kulturnim nasleđem. Iritacija solarnog nadija je snažna kod ljudi koji potiču iz zemalja koje su bile ili kolonijalna sila u prethodnih par stoleća ili su se istakle kroz junaštvo u vojnoj areni. Otuda nalazim značajnu prisutnost iritacije solarnog nadija kod učenika Anglo-saksonskog (SAD, Velika Britanija i Australija), Nemačkog ili Japanskog porekla od kojih će mnogi imati koristi od čandra bedane tokom toplog godišnjeg doba (samo uz nadzor). Od završetka velikog rata, mnogi potomci ovih kultura su iritaciju svog solarnog nadija premestili na teren akademskih ili ekonomskih sposobnosti. Zbog toga u ovim zemljama trenutno nalazimo mnogo takvih individua sa visokim nivoom stresa, ometanim ili nedovoljnim snom, produženim radnim vremenom i drugim solarnim simptomima kao što su želučani čir ili srčana oboljenja. I u ovom slučaju odgovorna primena čandra bedane može pomoći uspostavljanju ravnoteže.

            S druge strane, potomci kultura i nacija koje su bile pod dominacijom solarnih nacija i postale kolonije, naginju iritaciji lunarnog nadija. Oni mogu imati koristi (samo nakon uzimanja u obzir individualnih okolnosti) od praktikovanja surja bedane, naročito tokom hladnog perioda godine ili čak i više ukoliko žive u hladnim zemljama i višim nadmorskim visinama.

            Uopšteno govoreći žene su nekada bile više lunarne, a muškarci solarni. Međutim, globalizacijom i konzumerizmom, danas mnoge žene pate od iritacije solarnog nadija. Slično, kulture koje su nekada bile više lunarne, postaju solarne rastom trijumfa solarnih kultura. Tipičan primer je Indija. Nekada je bila duhovna, lunarna elektrana planete, ali naravno na bojnom polju nije bila ravna solarnoj Velikoj Britaniji. Nakon što je vekovima bila podvrgnuta britanskom načinu školovanja, Indija je naučila svoju solarnu lekciju toliko dobro da bi uskoro mogla da nadmaši svog nekadašnjeg gospodara u solranim svojstvima i postane jedan od svetskih vladara. Stoga će verovatno doći dan kada će Indusi moći da imaju koristi od čandra bedane kako bi iscelili iritaciju solarnog nadija.

            Ukoliko ste ostvarili svoj cilj i došli do stanja ravnoteže između aktivnosti nozdrva i moždanih hemisfera, prekinite praktikovanje surja/čandra bedane i vratite se nadi šodani. Ravnotežno stanje može biti prepoznato činjenicom odsustva simptoma solarne ili lunarne iritacije, ili su zastupljeni u jednakoj meri. Tada je vreme da se koja god od ovh tehnika zameni nadi šodanom koja ih kombinuje skupa.

            Ukoliko ste prešišali taj signal i  počeli da manifestujete simptome iritacije suprotnog nadija, morate se prebaciti na suprotnu tehniku pre prelaska na nadi šodanu. Na primer, u početku ste patili od viška solarnih simptoma kao što su agresivnost, sklonost konfliktima, visok stres, pričljivost, otvorenost, fizičnost i borbenost. Učitelj vas savetuje da praktikujete čandra bedanu kako biste se vratili u stanje ravnoteže. Nakon nekoliko nedelja shvatite da ste suviše introspektivni ili melanholični, ne nalazite motivaciju da ustanete iz kreveta, gojite se, imate suviše unutrašnjih dijaloga. Pitate se šta drugi misle o vama i sporo donosite odluke koje su ranije delovale očigledno. Ovo bi opisalo tipičan slučaj iritiranog lunarnog nadija. U ovom slučaju praktikujte surja bedanu 50% u odnosu na vreme za koje ste praktikovali čandra bedanu, a zatim se vratite nadi šodani.

Izvor: Pranayama, The Breath of Yoga, G. Maehle (2012)

Prevela: Mirela Đurić

Pranajama: Čandra bedana

padmasana

Pranajame koje menjaju doše – 2. deo

Čandra bedana (probadanje Meseca) je nazvana tako zato što se svaki udah odvija kroz levu nozdrvu, a svaki izdah kroz desnu. Ova tehnika je odraz surja bedane u ogledalu.

Kako nije bila popularna u zlatna vremena drevne Indije, čandra bedana je postala mnogo važnija u današnje vreme iz sledećih razloga:

  1. Pošto zagađenost vazduha u modernim gradovima često eliminiše šitali i šitkari (pri kojima se udah odvija kroz usta), čandra bedana je sada pita-redukujuća, rashlađujuća pranajama po izboru modernih urbanih jogija.
  2. Usled preovlađujuće solarnog karaktera modernih društava, mnogi savremeni jogiji pate od iritabilnosti solarnog nadija. Ovo sa lakoćom može biti neutralizovano primenom ove lunarne pranajame koja osnažuje nadije.

Čandra bedana je manje opevana u šastrama nego surja bedana, ali kao što je opisano ranije surja bedana je bila primenljivija u drevnoj Indiji koja je u to vreme bila veoma lunarna kultura. U stara vremena prosečan indijski jogi je postizao uravnoteženje surja bedanom.

Ipak, čandra bedana je opisana u „Joga čudamani upanišadi“. Takođe je preporučena u Raghuvirinoj „Kumbaka padhati“, gde se tvrdi da doprinosi isceljenju. U oblasti terapije, čandra bedana se može koristiti da bi smanjila pitu i podigla kaphu, ali takođe može biti iskorišćena za podizanje kundalinija.

Najveće propagiranje čandra bedane se može naći u Sundaradevinoj „Hata tatva kaumudi“, gde on objašnjava da otrov teče Surjom. Stoga, jogi ne bi trebalo da praktikuje pranajamu za vreme toka kroz Pingalu. S druge strane, nektar besmrtnosti teče Idom i jogi treba da praktikuje udah i kumbaku samo kroz tu nozdrvu, dok je desna nozdrva beskorisna. Sundaradeva ovo naziva velikom tajnom boga Šive. Činjenica da otrov teče Surjom, a nektar (amarita) Idom, se ponavlja dva puta u spisu „Hata tatva kaumudi“ i potvrđuje u spisu „Kumbaka padhati“.

Nasuprot tome, Svami Satjananda i njegovi sledbenici smatraju čandra bedanu prekoračenjem granica. Svami Nirandžanananda tvrdi da se u Satjanandinoj tradiciji čandra bedana gotovo nikada ne podučava jer se smatra ograničenom tehnikom koja izaziva ekstremnu introvertnost i može voditi ka depresiji. Nasuprot surja bedani koja budi prana šakti tj. fizičku moć, čandra bedana budi manas šakti, odnosno mentalnu moć. Svami Satjananada se plašio da se praktikanti ove tehnike mogu pretvoriti u ludake. Ustvari, sam termin ludak ukazuje da osoba ima iziritiran lunarni nadi.

Kako god, nisam naišao ni na jednu drugu indijsku školu joge koja ograničava čandra bedanu. Jogešvaranand Paramahamsa je čandra bedanu podučavao i sa antara i sa bahja kumbakom bez ograničenja. Slično, u tradiciji Svami Kuvalajanande prenosila se kao i ostale pranajame. Njegov učenik i saradnik M. L. Gharote opisuje čandra bedanu bez ograničenja.

Međutim, neophodno je da praktičarka čandra bedane razume da će njome istovremeno aktivirati sve funkcije povezane sa levom nozdrvom. Nije moguće aktivirati samo neke, a druge izostaviti. Čandra bedana aktivira parasimpatetički lanac (odmor i relaksacija), aferentne nervne struje (dolazne signale i introvernu ličnost – u ekstremnim slučajevima vodi ka uspavanoj naravi), desnu, intuitivnu moždanu hemisferu, anabolizam (izgradnju tkiva, hranjenje) i sintetišući / holistički / relativistički um (razvijajući predispoziciju da se prigrli više istina i nemogućnost viđenja samo jedne istine). S druge strane, suzbija ili slabi tendencije povezane sa desnom nozdrvom tj. simpatetički lanac (borba/bekstvo odgovor), eferentne nevne struje (odlazne signale i ekstrovertnost), levu moždanu hemisferu, katabolizam (razgradnju tkiva), i analitički/fundamentalistički um (ravijanje nadmoćnog naginjanja ka jednoj istini i nemogućnosti viđenja više istina).

Čandra bedana je veoma moćno oruđe, korisno onima koji su otvoreni, analitični, simpatetični, pod stresom ili A tip ličnosti kojem je potrebno uravnotežavanje sa svojstvima koja se vezuju za lunarnu kulturu drevne Indije kao što su izuzetne psihičke sposobnosti, duboka duhovnost, sposobnost dubokog meditiranja, zahvalnost na božanskom u svim bićima, obazrivost prema drugima, poniznost do granica samoodricanja itd.

Nemojte samostalno prepisivati sebi čandra bedanu. Nužno je da iskusan učitelj odredi da li je ova praksa ili pak surja bedana pogodna za vas, a izbor bi se mogao menjati prema godišnjem dobu i geografskoj lokaciji.

BENEFITI

                Tokom trudnoće, čandra bedana je dobra pranajama zbog svojih osobina da neguje i hrani, zbog anaboličkog i ženskog svojstva. Snižava pitu i otklanja njome povezane poremećaje kao što su kiselost, čir i upale. Usled svog rashlađujućeg svojstva ova praksa je dobra tokom leta ili na toplim lokacijama. Takođe otklanja umor i smiruje um. Pošto ne zavisi od vrhunskog kvaliteta vazduha kao šitali i šitkari, važna je kao oruđe pri smanjivanju pite.

Stimuliše desnu hemisferu mozga i budi psihičke sposobnosti. Podiže empatiju i saosećajnost sa drugima. Čini nas intuitivnim, razvija holističke i integrativne tendencije našeg uma i omogućava nam da cenimo kompleksna umetnička ostvarenja i misticizam. Od pomoći je u slučajevima ekstremne ekstrovertnosti, odnosno ukoliko nismo svesni sopstvenih osećanja i ukoliko zavisimo od stalnih eksternih stimulacija. Od pomoći je pri meditaciji.

Čandra bedana aktivira Ida nadi, nadi kojim cirkuliše soma, nektar besmrtnosti. Aktivira parasimpatetički nervni sistem, što znači da je opuštajuća. Stoga može biti od koristi pri oslobađanju od hipertenzije. Može se koristiti za podizanje kundalinija i u tom slučaju se može kombinovati sa bastrikom, uđaji i kapalabatijem koje su sve zagrevajuće. S. S. Gosvami takođe preporučuje čandra bedanu u kombinaciji sa nauli za podizanje kundalinija.

KONTRAINDIKACIJE

                Čandra bedanu ne bi trebalo da praktikujemo ukoliko patimo od depresije, letargije, učmalosti ili nedostatka motivacije. Nemojte je praktikovati zimi i u hladnim zemljama ili u visokim planinama. Nemojte je praktikovati ukoliko patite od pojačane kaphe i njome povezanih bolesti kao što su prehlada, grip, bronhitis, upala pluća i astma. Samo oni koji naginju Pingali i svim njome povezanim tendencijama treba da praktikuju čandra bedanu. Ne bi trebalo da se praktikuje kada se zahtevaju neverovatni fizički podvizi ili podvizi koji zahtevaju snagu volje. Na primer, neprikladna je za vojno osoblje tokom sukoba. Pošto je anabolička, nemojte je primenjivati ukoliko imate tendenciju ka gojaznosti i ukoliko želite da smršate. Nemojte praktikovati čandra bedanu ukoliko ste već previše introvertni i želite da postanete ekspresivniji. Nemojte je praktikovati ukoliko previše sumnjate u sebe i nemate osećaj kontrole nad sopstvenim životom.

            Ukoliko praktikujući čandra bedanu primetite da somatizujete unutrašnje konflikte (tj. telesno proživljavate konflikte koji bi se bolje razrešili mentalnim razumevanjem i procesima sposznavanja) to bi mogla biti indikacija da se stane sa primenom ove tehnike i nastavi sa nadi šodanom.

TEHNIKA BEZ KUMBAKE

Budući da je metod sporog disanja, trodelni dvostrukouzlazni talas1 je osnovni disajni talas čandra bedane. Sedite u položaj za meditaciju i napravire šanka mudru od desne šake. Palcem zatvorite desnu nozdrvu i udahnite kroz levu. Zatim, zatvorite levu nozdrvu domalim i malim prstom i izdahnite kroz desnu. Ovo čini jednu rundu. Odmah potom ponovo zatvorite desnu nozdrvu i udahnite kroz levu. Još jednom zatvorite levu nozdrvu i izdahnite kroz desnu. Kod čandra bedane svaki udah se odvija kroz levu nozdrvu, a svaki izdah kroz desnu.

            Počnite sa odnosom 1:1 i ponovite deset rundi ili koliko god vam je preporučio učitelj. Ukoliko se čandra bedana primenjuje u terapeutske svrhe, neka dužina izvođenja bude primerena redukovanju solarnih simptoma. Polako, bez ikakvog naprezanja i forsiranja, produžite odbrojavanje dok ne stignete do odnosa 30:30, odnosno 30 sekundi udaha i 30 sekundi izdaha. Potom smanjite udah na pola kako bi se postigao odnos 1:2. Odatle ponovo produžite odbrojavanje dok jedan ciklus ne dostigne 1 minut. Tokom čitavog ciklusa disanja, meditirajte na Mesec u središtu glave u predelu treće moždane komore, kao što se radi u lunarnom ciklusu nadi šodane. Ovaj metod koncentracije predlaže se u „Joga čudamani upanišadi“.

            Ukoliko vam učitelj ne dodeli drugu mantru, koristite OM. OM je bezbednije koristiti nego vodenu biđu, Vam. Vam je bezbedno koristiti u konjukciji sa vatrenom biđom Ram u toku nadi šodane. Tokom čandra bedane verovatnoća da vas Vam dovede u kontakt sa nižim emocijama uma je prevelika: težiće da vas potčini vašim emotivnim potrebama. Koristeći OM umesto Vam, doći ćete u kontakt sa višim duhovnim umom. Po izboru, možete koristiti ištamantru vezanu za preferirani oblik božanstva.

            Praktikovanjem čandra bedane tokom dužeg perioda, čak i bez kumbake, nužno je savetovanje obrazovanog učitelja koji mora motriti na znakove iritacije lunarnog nadija.

TEHNIKA SA KUMBAKOM

„Joga čudamani upanišada“ tvrdi da se tokom čandra bedane kumbaka mora držati što duže. U ovom slučaju je nadzor još potrebniji. Kada je postignut odnos 20:40, smanjite dužinu udaha na pola i dodajte unutrašnju kumbaku u odnosu 1:1:2. Novo odbrojavanje će u tom slučaju biti 10:10:20, odnosno 10 sekundi udah, 10 skundi unutrašnja kumbaka i 20 sekundi izdah. Produžite odbrojavanje dok ponovo ne dostigne jedan minut, a potom pređite na odnos 1:2:2. Odatle, sledeći isti metod, pređite na odnos 1:3:2 i na kraju 1:4:2. Iskusni praktičari su možda u mogućnosti da uvedu brojanje kao u nadi šodani, ali preporučuje se prethodno savetovanje sa iskusnim učiteljem.

            U svrhe podizanja kundalinija ovaj metod se kombinuje sa drugim tehnikama kao što je nauli i bastrika, međutim ovo nije predmet ove knjige. Budite na oprezu kada su u pitanju simptomi iritacije lunarnog nadija kao što su hladnoća ili poremećaji povezani sa kaphom, sumnja u sebe, depresija, letargija, učmalost, niska motivacija, ekstremna introvertnost ili bilo koja vrsta ludosti. Kao i surja bedana, ovaj metod je veoma moćan i zahteva nadzor iskusnog učitelja.

Izvor: Pranayama, The Breath of Yoga, G. Maehle (2012)

Prevela: Mirela Đurić

Pranajama: Surja bedana

21458558_489065458134551_1769978276_o

Pranajame koje menjaju doše – 1. deo

U tekstu koji sledi, pranajame (pranayama) i kumbake (kumbhaka) imaju jasnu medicinsku funkciju i stoga mogu biti preporučene od strane terapeuta odnosno osobe koja jogičke tehnike primenjuje u okviru konteksta terapije, a ne prevashodno duhovnosti. Takođe, mogu biti korišćene kao duhovne sadane (sadhana) ukoliko se kod učenika uzme u obzir konstitucija doša (dosha). Pre upuštanja u ove tehnke, važno je razumeti njihove efekte pošto nijedna od njih nije samostalni uravnoteženi vid prakse. Upravo iz razloga što nisu uravnotežene, ove tehnike se mogu primeniti kako bi korigovale neravnotežu doša. Terapeutski, surja bedana (surya bedhana) se primenjuje kako bi smanjila vatu (vata) i kaphu (kapha), uđaji kumbaka (ujjayi kumbhaka) se primanjuje kako bi smanjila kaphu, čandra bedana (chandra bedhana), šitali (shitali) i šitkari (sitkari) se koriste kako bi snizile pitu (pitta).

U terapeutske svrhe preporučuje se kraća, neintenzivna praksa. Dakle, primena je u ovom slučaju sasvim drugačija od primene u duhovne svrhe. Kada je nadi šodana (nadi shodhana) jednom savladana, praktičar je u duhovne svrhe koristi da bi podigao kundalini (kundalini). U tu svrhu trajanje prakse je dugo i sa dugim kumbakama i stoga je efekat prakse sasvim drugačiji. Na primer izvođenje neke od ovih pranajama 10-15 minuta u toku dana može doprineti uspostavljanju ravnoteže doša. Dok bi isti metod za podizanje kundalinija zahtevao izvođenje u trajanu od jednog ili jednog i po sata u kombinaciji sa drugim praksama jednakih vremenskih razmera. Za takvu kundalini praksu potrebno je prethodno savladavanje asana (asana), krija (kriya) i nadi šodane, jer u suprotnom osetljivi sistem nadija ne bi izdržao napad zmijske moći u usponu (shakti).

Stoga, treba imati na umu, kada čitamo o ovim tehnikama ili kada se praktično bavimo njima, da iste tehnike primenjuju dve potpuno različite grupe ljudi, u dva potpuno različita konteksta. Neka bude jasno koja im je svrha bez ikakvih nijansi sive. Na primer, pretpostavimo da ste korisnik ove vrste terapije sa relativno malim isustvom u jogi, ali sa otežanim poremećajem vate. U tom slučaju možete praktikovati surja bedanu 10 minuta u toku dana kako bi se vata snizila i došla bliže ravnotežnom stanju. Nakon toga, ne možete tek tako odlučiti da promenite svrhu metoda i pojačate surja bhedanu na jedan sat dnevno sa dugim kumbakama. Ukoliko želite tako nešto, prvo je potrebno da postignete određeni nivo u izvođenju asana, krija i nadi šodane. Nepohodno je da ovo bude jasno upravo iz razloga što je zbog dvostruke primene ovih metoda, prisutno dosta zabuna vezanih za odgovornost u njihovoj primeni.

Dve tehnike koje slede, surja i čandra bedana su jedna drugoj odraz u ogledalu i zajedno čine nadi šodanu. Nadi šodana polako koriguje neravnotežu nadija, međutim ukoliko je neravnoteža precizno dijagnostifikovana, surja ili čandra bedana može brže da je koriguje, nakon čega se nastavlja sa nadi šodanom.

Surja bedana

Surja bedana znači „probadanje Sunca“ i odnosi se na činjenicu da se svaki udah odvija kroz desnu, solarnu nozdrvu.

„Joga kundalini upanišad“, „Hata joga pradipika“ i „Joga rahasja“ navode surja bedanu među najvažnijim pranajamama za koje se veruje da otklanjaju bolesti. Osim svojstva da otklanja bolesti izazvane pojačanom vatom, surja bedana nalazi svoju glavnu primenu u podizanju kundalinija. Tada se često kombinuje sa bastrikom (bhastrika), nauli (nauli) i drugim tehnikama. Ukoliko se surja bedana u terapiji primenjuje kako bi snizila vatu, potrebno ju je pažljivo dozirati kako ne bi podigla pitu. Zapravo, surja bedana se koristi za snižavanje kaphe, iako se u ove svrhe generalno primenjuje uđaji kumbaka koja nije toliko zagrevajuća.

Kako bi se neutralizovao efekat podizanja pite, surja bedana se često kombinuje sa tehnikom šitali, koja smanjuje pitu. U terapiji, surja bedana je generalno ograničena na 10 minuta i obično se izvodi bez ili sa veoma kratkim kumbakama. Kada se surja bedana praktikuje kao duhovna sadana, izvodi se u trajanju od 45 do 90 minuta dnevno u kombinaciji sa drugim praksama. Praksa je tada moćna u pojačavanju agni (unutrašnje vatre) sa svrhom da se podigne kundalini. Nije potrebno napomenuti da se takva primena treba praktikovati samo uz vođenje iskusnog učitelja.

Jedan od problema sa kojim se suočavamo prilikom praktikovanja surja bedane je taj što ona sama po sebi nije uravnotežavajuća kao što je nadi šodana ili bastrika. U procesu potpaljivanja agni, surja bedana aktivira sve parametre povezane sa desnom nozdrvom odnosno simpatetički lanac („bori se ili beži“  reakcija), eferentne nervne struje (izlazni signali, ekstrovertna ličnost), levu moždanu hemisferu, katabolizam (razgrađivanje tkiva) i analitički fundamentalistički um (postoji samo jedna istina). S druge strane suzbija ili slabi tendencije povezane sa levom nozdrvom odnosno parasimpatetički lanac (odmor i relaksacija), aferentne nervne struje (dolazni signali, introspektivna ličnost), desnu moždanu hemisferu, anabolizam (hranjenje i izgradnja tkiva) i intuitivni/relativistički um (postoji više istina).

Nakon ponovnog iščitavanja ovog spiska polako ćete, reč po reč otkriti dramu zapadne naspram drevne indijske kulture. Zapadna kultura je beznadežno surja ili solarno preovladavajuća, dok je tradicionalna indijska kultura pretežno lunarna. Proučavanjem devetnaestovekovnih gledišta zapadnih indologa o indijskoj kulturi i religiji, obično se nailazi na tipično nerazumevanje koje su pripadnici solarnih kultura imali spram lunarnih kultura. U stara vremena surja bedana je bila panaceja za sve neravnoteže sa kojima se suočavao tipični srednjevekovni ili drevni jogi, kojem bi do pre par vekova bila potrebna dobra doza surja bedane da bi se stvorila neophodna vatra  i snaga za sagorevanje lunarnih prepreka. S druge strane, prosečni savremeni jogi sa zapada, barem u vreme pisanja ovog teksta, već ima previše solarnih, simpatetičkih, levohemisfernih, eferentnih, fundamentalističkih, kataboličkih, analitičkih i ekstrovertnih tendencija. Primeri nisu samo testosteronom vođeno buldožiranje kišnih šuma, nego i testosteronom vođeno buldožiranje resursa skoro čitave planetarne populacije u vatru globalne finansijske krize.

Snažno reprezentovana savremenim belim muškarcima, ova tendencija takođe priteže i žene i pripadnike orijentalnih kultura. Veoma pojednostavljeno, stalno pozivanje na porast bruto domaćeg proizvoda i glavnog mu pogona domaće potrošnje, povećava solarno držanje populacije čineći je još više kataboličkom (razbijanje i sagorevanje resursa), ekstrovertnom (prekovremeni rad i obavljanje težih zadataka vezanih za posao), simpatetičkom (izloženijom stresu kroz dodatni posao i sve veće zahteve po pitanju obrazovanja) itd. I dok se sve ovo dugo smatralo domenom belog muškarca, ekonomisti su uveliko shvatili da globalna ekonomska proizvodnja može nastaviti da raste samo ukoliko se u nju uključi čitava ženska populacija i populacije prethodno nerazvijenih zemalja. Solarna, muška kultura je preplavila lunarnu, žensku kulturu i ukoliko se ta tendencija nastavi globalni organizam će sagoreti kao i veoma stresirana i napeta ambiciozna individua, tendencija koja je obično povezana sa disanjem prevashodno kroz desnu nozdrvu. Šastre (shastra) tvrde da ćemo, ukoliko tri dana konsekutivno dišemo kroz surja (desnu) nozdrvu, živeti još samo jednu godinu.

Uprošćeno, surja bedana će učiniti da budemo manje mentalni, manje samoreflektivni, više fizički, manje ležerni, više napadni, manje intuitivni, više analitički, više otvoreni, manje introspektivni, više zainteresovani za slamanje postojećih struktura (čak i ako su korisne), nego za održavanje istih, više zainteresovane za jednu istinu (često sopstvenu), nego u druge koje takođe mogu imati smisla. Surja bedana je moćna tehnika za osobe koje imaju suviše suprotnih, lunarnih tendencija. I dok je pre recimo 1000 ili 2000 godina ovu tehniku pranajame možda bilo moguće jednoglasno prepisati većini ili svim jogijima u Indiji, nužno je zapitati se da li je mnoštvo savremenih jogija već upilo i suviše ovog melema. Ovu tehniku treba praktikovati samo ako je prepisana i skrojena od strane dobro obrazovanog učitelja prema potrebama pojedinačnog učenika. Svami Nirandžanananda tvrdi da surja bedanu trebaju primenjivati samo oni koji imaju nadmoćniji lunarni nadi (Ida), pošto surja bedana aktivira simpatetički nervni sistem, generiše toplotu i proizvodi ekstrovertnost. Trebamo je praktikovati samo ukoliko nam nedostaju ove karakteristike. Nemojte samostalno sebi prepisivati surja bedanu. Potrebno je da iskusni učitelj utvrdi da li je za vas prikladnija ova praksa ili pak čandra bedana, a odabir bi se mogao menjati u zavsnosti od godišnjeg doba i geografske lokacije. Ukoliko postoji nedoumica, treba jednostavno nastaviti sa praktikovanjem nadi šodane.

KONTRAINDIKACIJE

Nemojte praktikovati surja bedanu za vreme toplotnog talasa leti ili tokom trudnoće (zato što je katabolička). Nemojte je praktikovati ukoliko vam je pita već pojačana, jer surja bedana podiže pitu. Nemojte je praktikovati sa povišenim krvnim pritiskom, hipertiroidizmom ili ukoliko patite od aciditeta i od pitom povezanih bolesti kao što su čir i gastritis. Nemojte je praktikovati sa srčanim tegobama kao što je angina pektoris.

Nemojte praktikovati ovu tehniku ukoliko ste veoma analitični/logični i nedovoljno intuitivni. Nemojte je praktikovati ukoliko su ženski, saosećajni, brižni aspekti vaše ličnosti već nedovoljno razvijeni. Nemojte je praktikovati kada ste previše fizički i materijalno orijentisani, ambiciozni  i kada uopšte ne možete da se povežete sa uzvišenim konceptima i idealizmom. Nemojte je praktikovati ukoliko ste podložni stresu, napeti, ukoliko ste A tip ličnosti, imate srčane probleme ili stomačni čir, ne možete da se opustite, patite od isprekidanog sna, ukoliko se lako pregrevate ili patite od viška pite. Drugim rečima, nemojte je praktikovati ukoliko ste solarni tip ličnosti i telesnosti.

Ukoliko praktikujete surja bedanu i primetite da prenosite unutrašnje konflikte u spoljašnji svet (tj. izvana proživljavate konflikte vašeg okruženja i odnosa koji bi se bolje razrešili mentalnim razumevanjem i procesom prepoznavanja), onda ovo može biti indikacija da treba stati sa ovom tehnikom i zameniti je nadi šodanom.

BENEFITI

„Hata joga kaumudi“ preporučuje surja bedanu zimi (za grejanje) ili za lečenje bolesti izazvanih povećanom vatom i kaphom. Izuzetna je za praktikovanje u planinama ili tokom hladnih godišnjih doba, dobra je za pročišćavanje i skladištenje agni (unutrašnje vatre). Surja bedana se može koristiti u lečenju bolesti respiratornog sistema kao što su prehlade, sinusitis, bronhitis i drugi poremećaji vate i kaphe. Kako ova tehnika daje energiju, dobra je takođe u slučajevima depresije ili kada se osećamo slabo i bespomoćno. Ona na sjajan način ublažava eksces lunarnih simptoma kao što su letargija, tupost i učmalost. Surja bedana podiže vitalnost i osnažuje telo. Čini nas dinamičnim, uspešnim i otvorenim. Primenljiva je kada se zahtevaju neverovatni fizički podvizi ili podvizi koji imaju veze sa snagom volje kao na primer u situacijama tokom rata.

Kako podstiče katabolizam može se primenjivati u snižavanju telesne težine tj. razlaganju i odstranjivanju masnog tkiva. Svami Ramdev preporučuje da se u ove svrhe praktikuje 27 rundi dva puta dnevno. U ovom slučaju ne dodaju se unutrašnje kumbake, ali spoljašnje kumbake bi podstakle katabolički efekat ukoliko bi učenik bio u mogućnosti da ih praktikuje bez naprezanja.

TEHNIKA BEZ KUMBAKE

Ovo je metod sporog disanja pri kojem je osnovni disajni talas trodelni dvostrukouzlazni talas. 1 Sedeći u položaju za meditaciju, napravite šanka (shanka) mudru desnom šakom. Domalim i malim prstom zatvorite levu nozdrvu i udahnite kroz desnu. Potom, zatvorite desnu nozdrvu palcem i izdahnite kroz levu. Ovo čini jednu rundu. Odmah zatvorite levu nozdrvu ponovo i udahnite kroz desnu. Ponovo zatvorite desnu nozdrvu i izdahnite kroz levu. Kod surja bedane svaki udah se odvija kroz desnu nozdrvu, a svaki izdah kroz levu.

            Počnite sa odnosom 1:1 i ponovite deset rundi ili onoliko koliko vam je preporučio učitelj. Ukoliko praktikujete surja bedanu u terapeutske svrhe, neka dužina izvođenja bude primerena redukovanju lunarnih simptoma. Polako, bez ikakvog naprezanja i forsiranja, produžite odbrojavanje dok ne stignete do odnosa 30:30, odnosno 30 sekundi udaha i 30 sekundi izdaha. Potom smanjite udah na pola kako bi se postigao odnos 1:2. Odatle ponovo produžite odbrojavanje dok jedan ciklus ne dostigne jedan minut. Tokom čitavog ciklusa disanja, meditirajte na Sunce smešteno u pupku kao tokom solarnog ciklusa nadi šodane. Ukoliko vam učitelj ne dodeli drugu mantru, koristite mantru katabolizma, Ram. Tokom praktikovanja surja bedane u dužem vremenskom periodu, čak i bez kumbake, neophodno je savetovanje sa obrazovanim učiteljem koji mora pratiti znakove iritacije solarnog nadija.

TEHNIKA SA KUMBAKOM

Ukoliko ovu tehniku koristite kao duhovnu sadanu da bi se  pročistili i pokrenuli agni, odnosno podigli kundalini, morate dodati kumbaku. Same kumbake, kao i dužina čitave prakse moraju postati poprilično duge. U ovom slučaju nadzor je još važniji. Jednom kada je postignut odnos 20:40, prepolovite udah na pola i dodajte unutrašnju kumbhaku u odnosu 1:1:2. Novo odbrojavanje bi tada bilo u odnosu 10:10:20, odnosno 10 sekundi udah, 10 sekundi unutrašnja kumbaka i 20 sekundi izdah. Produžite odbrojavanje dok čitav ciklus ponovo ne dostigne jedan minut, a potom pređite na odnos 1:2:2. Odavde, prateći isti metod, krećite se do odnosa 1:3:2 i konačno 1:4:2.

Kako bi se podigla kundalini energija, metod mora biti kombinovan sa drugim tehnikama kao što su nauli i bastrika, međutim podizanje kundalinija nije predmet ove knjige. Ukoliko generišete previše toplote i patite od simptoma pregrevanja, pojačajte šitali ili šitkari. Ukoliko iziritirate solarni nadi tj. povećate nadmoć solarnih simptoma, neutrališite ih čandra bedanom, koja će biti opisana kasnije. U slučaju akutne iritacije, potopite se u vodu i pijte velike količine mleka, a ukoliko možete i ekstremno velike količine mleka. Jedan indijski učitelj me je savetovao da popijem 300 čaša mleka ukoliko se praktikovanje ove tehnike vrati kao bumerang, i simptomi će se smanjiti!

Ukoliko pretpostavimo da prosečna čaša ima 0,2 litre, 300 čaša bi imalo 60 litara mleka. To bi bilo više od onoga što očekujemo da prosečna prodavnica ima u svojim zalihama. Ovo je očigledno razlog zašto se mnogi tradicionalni indijski jogiji nikada ne usuđiju da odu mnogo dalje od najbliže krave u okruženju. U svakom slučaju, ovo nas vraća na nužnost savetovanja sa učiteljem ukoliko praktikujemo zahtevne i napredne odnose razmera unutar ciklusa disanja.

Izvor: Pranayama, The Breath of Yoga, G. Maehle (2012)

Prevela: Mirela Đurić

Restore: Legs-up-the-wall pose

I am not sure of it’s Sanskrit name, but I am pretty sure it’s not Viparita Karani as it’s called sometimes. Viparita Karani is rather a blanket term for all of the inverted postures. And that’s what it means, to invert the body upside-down. The English, Legs-up-the-wall is very descriptive name for a pose and so are most of the Sanskrit names, so why not accept it?

It has been my favorite pose for quite a while. This photo was taken while I was compiling yin yoga travel booklet for a client so she could continue with her daily routine on a trip across the globe. It turned out to be her favorite pose too. Photo was taken this winter when I was still working on my air pollution forecasting thesis and running the shala at the same time. So I’ll forecast you this, the benefits of legs-up-the-wall pose.

Benefits of legs-up-the-wall pose:

  1. Calms the mind
  2. Refreshes the nervous system
  3. Reduces anxiety
  4. Regulates low blood pressure
  5. Relieves the leg muscle tension
  6. Helps with edematous swelling of the feet and legs
  7. Soothes varicose veins
  8. Improves digestion
  9. Alleviates headaches and migraines
  10. Reduces premenstrual bloating
  11. Relieves menstrual cramps
  12. Relieves symptoms of menopause
  13. Regulates urinary problems
  14. Relieves sciatic and back pain

How to do it?

When you find a wall, sit right next to it with both legs parallel to it. Turn over lifting the legs up the wall, lying down on the ground. If you feel something’s not right:

  • Scale check the intensity of the stretch in the back of the legs. On a scale from 1 to 10, my advice would be not to go above 7 as this would not help relieve anything but it would only add up to already existing tension and bring to a counter effect. In that case slide the pelvis away from the wall to angle the legs accordingly so you can feel a pleasant and relieving stretch at the back of the legs.
  • If you locate the tension at the back of the neck and you feel it flat against the ground with the chin too close to chest, roll a small towel and place it under the cervical spine.
  • If the neck tension is coming from the head dropping back with the shoulders lifted off the ground, place a support under the back of the head. The head can be supported with a towel, blanket, sand bag, pillow, block, book…
  • If the legs won’t stay together and they’re sliding to the sides or down the wall, use a strap or a belt looped just above the knees for support.

If everything seems and feels to be right, you may start to give in to the pose. Disengage the feet, calves, thighs, muscles of the pelvic floor, abdominals, shoulders and arms, hands and fingers turning the palms up, relax the throat, lower jaw, muscles of the face, forehead and temples, try closing the eyes or just not gazing upward. Total release. Make it a passive pose. Avoid the sense of doing in the pose.

To make this pose a bit more therapeutic, elevate the pelvis by placing a folded blanket, bolster or a block under the hips and sacrum. This will create a slight inversion for the lower belly organs which get pressed down by the intestines during daily activities. It will improve blood circulation in the abdominal area, as well as digestion. Experiment with height of support under the hips and sacrum, but also with the distance from the wall. To avoid tucking the tailbone, you might need to walk the hips away from the wall.

Stay with the legs up the wall as long as you like. The longer, the better. If you have time, up to 20 minutes should provide a great spectrum of it’s benefits. If you spend a lot of time sitting, standing or walking, if your field work requires challenging body positions, if you’re engaged in hard physical labor of any kind, please find break time for legs up the wall. No task, especially if it’s a job, is worth depriving our bodies of therapeutic nourishments that it deserves. Try not to succumb under the heavy load of long working hours. Do not let the body pay the price. I had a privilege to do yoga with elderly people, including my mother, who spend their lifetimes working hard and the marks on their bodies are clearly visible. But as soon as they engaged in simple yoga routines, their bodies instantly returned the favor.

If there’s no wall near, which is less than likely, since there are lots of misplaced walls all around this world…  find a tree, a pillar of some kind, a partner with whom you can do legs up the legs pose, anything that works.

Stay well.

 

Mirela,

No gods, no gurus