Joga kao zanimanje i nevidljivi rad:
Istraživanje sindikata učitelja joge Velike Britanije, ogranka sindikata nezavisnih radnika/ca VB, pokazalo je da instruktori/ke u proseku rade dodatna dva sata po svakom satu podučavanja. To je onaj skriveni deo rada, rad u senci odnosno neplaćeni rad. Taj rad je nužan rad, bez njega ne bi bilo moguće održati čas joge, odnosno gotovu robu učiniti upotrebljivom.
Ono što ovu profesiju čini ranjivom zajedničko je svim pomagačkim zanimanjima, a to je društveno neprepoznavanje i deficit podrške celokupnom sektoru. Radimo bez bolovanja, bez plaćenog odmora i bez stabilnih prihoda. Za mnoge od nas je ovo duhovna praksa, ali to ne menja činjenicu da je podučavanje i dalje rad – fizički, mentalni, emotivni i edukativni rad. Procenjuje se da je trenutna vrednost globalne industrije joge 84 milijarde dolara, ipak instruktori joge preživljavaju sa malim i ograničenim prihodima, uporedo radeći i druge poslove.
Kao i svi ostali, joga radnici pokušavaju da opstanu u veoma konkurentnom, hiper-individualističkom i eksploatatorskom kapitalističkom društvu. Posledično, suočavaju se sa burnout-om, stresom, prekarnošću, egzistencijalnim krizama i nesigurnošću.
Nevidljivi rad koji je u službi nege tela, duha i zajednice nije nenadoknadiv. Sve dok se obavlja sa zadovoljstvom kroz igru, zajedničko kreiranje, druženje i zabavnu razmenu, uzajamnu pomoć i podršku, mreža koju pletemo čuva i nas od „povreda pri radu“.
Danas je dobar dan da se ukaže na pozadinu ovog često romantizovanog zanimanja. Živeo 1. maj!
Mirela Đurić