Početna tačka bilo koje prakse asana je disanje, a za aštanga jogu to je ujjayi dah.
Ujjayi se prevodi kao „pobednički dah“ i on je prva komponenta trištane (tristhanam) – tri mesta svesnosti.
U jogi, kroz dah se transformišu duh i telo.
„Kada je disanje nelagodno, um postaje uznemiren. Kontrolom daha, jogi zadobija postojanost uma. Sve dok je dah u telu, tu je život. Smrt nastupa odlaskom daha…
Ujjayi: kontrahujući glotus i zadnju stranu grla, vazduh se uvlači tako da prilikom prolaska stvara zvuk sličan zmijskom šištanju.“ – Hatha Yoga Pradipika
Blagim kontrahovanjem glotusa moguća je kontrola disanja. Ova kontrakcija stvara dubok, sonantan zvuk, povećava pokretljivost dijafragme i izdužuje kičmeni stub. U početku taj zvuk može biti prenaglašen i „hrapav“ zbog preteranog kontrahovanja glotusa, ali vremenom postaje mekan i stabilan.
Mekan, konsistentan zvuk pomaže konsistentnom toku daha i pomaže stvaranju toplote u telu, koja je potrebna za izvodjenje asana. Toplota koja se stvara ne pogoduje samo izvodjenju asana, već detoksifikuje telo i izbacuje toksine putem znojenja.
Poželjno je da disanje bude prirodno i što je nežnije moguće. Izbegavati forsiranje zvuka jer će se u tom slučaju podsticati ograničenje daha umesto ekspanzije.
U filozofiji joge sunce predstavlja element vatre u telu, udisaj (puraka), srce i životnu silu. Mesec je element koji hladi, izdisaj (rechaka), pluća i silu smrti. Kontrolom disanja, jogin inhibira silu smrti.
Agni, vatra – povećava životnu silu. Disati ujjayi je pobeda života.
Tri su glavne tačke u kojima ujjayi dah odzvanja: nozdrve, nepce i grlo. Samo kada je zvuk sa zadnje strane grla može početi da odzvanja u grudnom košu, pružajući dijafragmi na taj način pun opseg pokreta.
Eksperimentišite sa sledećim vežbama:
1. Prvo dišite kroz nos i naglasite dah tu. Zapalite nozdrve. Tu je zvuk prilično vazdušast. Uobičajena tendencija je ovde da grabimo vazduh nozdrvama, ili ne primećujemo usled nepažnje da zvuk ne dopire iz grla. Ovo ukazuje na nesvesnost ili manjak fokusa i češće je odlika udisaja.
2. Stisnite zube i pokušajte da dišete ujjayi. Prilikom tako zaključane vilice, zvuk je šišteći i odbija se od gornje nepce. Nepotrebnu tenziju u asanama odlikuje ovakav stisak vilice i napetost lica. Ovo ukazuje na stanje hipertenzije, kada smo fokusirani na cilj umesto na sadašnji trenutak.
3. Opustite donju vilicu i napravite prilično veliki jaz izmedju gornjih i donjih zuba i ponovo stvorite ujjayi zvuk. Opuštenog lica na ovaj način zvuk postaje gladak, mekan, rezonantan i manje grub. Fokusirajte se na udisaj i izdisaj. Osećaj je kao da dišete kroz uši: unutrašnje uho je neznatno kontrahovano i u lobanji lagano odzvanja zvuk. Um postaje prazan.
Uobičajeno je da je zvuk duži i jači prilikom izdisaja, a tiši i kraći pri udisaju. Pokušajte da balansirate disanje izmedju manjka svesti (vežba 1) i fiksirane svesti (vežba 2).
Generalno, zvuk pri udisaju bi trebalo uvećavati, a zvuk prilikom izdisaja treba da bude tiši, opušteniji.
Kontrolom i svesnošću na dah podstiče se svesnost pokreta tela i to je ujedno i preventiva povredama. Ako je disanje blago i stabilno gotovo je nemoguće da praksa dobije oblik forsiranja i tenzije.
Upamtite: ne upinjite se da savladate položaj ako disanje postaje sekundarno!
Ako je lice opušteno, disanje spontano postaje mekano.
Prevela: Ivana Grujić
Izvor: Vinyasa Krama: Five Unique Sequences, Matthew Sweeney