Sahaja centar, Skadarska 8/10
PONEDELJAK I SREDA 17:30-19:30
PETAK 18:00-20:00
Časovi su Mysore tipa, veoma netradicionalne ashtanga i yin yoge.
Kako ovi časovi izgledaju iz perspektive onih koji dolaze da vežbaju, pitala sam vežbače…
M: Kako bi opisala jogu koju ti vežbaš rođaku koji nikada nije vežbao jogu?
Kata: Eto bratu sam pričala da vežbam ta neka dva tipa joge, ali da nisam sigurna da li je to ispravno. Da najčešće vežbam tu neku jogu koja je energizujuća, koja mi pomaže da spavam uveče i da budem jača i fleksibilnija. Da se vežba u cugu, tj. ne staje, već su poze u kojima se kratko zadržava povezane pokretima i disanjem, da je to čak neka kardio aktivnost. I da je baš lepo kad se ponekad desi da osetim da je svaki pokret deo nekog većeg toka pokreta i poretka. Da je možda malo fizički zahtevnija, ali da svako može da je vežba, samo što vremenom, kroz vežbu i fokus sve više napreduješ u svakom od pokreta i iskustvo vežbanja je sve prijatnije. A što se jina tiče, to je nešto sa čim sam počela da vežbam jogu. Delovalo mi je da je komplementarno penjanju i da je opuštajuće. To je statičnija joga (tako sam je i opisala tetki koja je davno vežbala hathu) više je kao neko istezanje čudno gde si duže u jednoj pozi i da uglavnom sediš ili ležiš. Opuštajuće je ali i zahtevno (meni makar zahtevnije od aštange), mene recimo razbuđuje, posle toga sam skroz u fokusu. Oba tipa vežbanja mi pomažu da dam sebi prostor da dišem i prostor da pronađem fokus, da negujem pažnju. Vežbam naizmenično šta mi prija od ta dva, ali vežbam i da bi u svakom datom trenutku shvatila šta mi to prija i ispoštovala taj osećaj.
Isto, kod aštange je meni super što stalno imam neki osećaj iščekivanja, šta će da se desi u pozi jer je svaki put neizvesno. Umiruje me što postoji određeni sled poza, kao da me svaka priprema za narednu, kao da me svaka podržava. A jin je kao istraživanje nečeg starog, to je neka arheologija. Tu si kao dete.
Nastaviće se…