Naslov: Threads – Changes During the Menstrual Cycle; Feminism and Anatomy; Medical Model of Menstruation; Politics of so-called PMS
Priredila i izdala Lisa Fannen, 2007.
______________________________________
Ova knjižica je dugo putovala do mene, mesecima, a veći deo tog putovnja je provela na polici jedne knjižare u Zagrebu. Ali čim je stigla, otvorila se. Tako to obično i biva kada je u pitanju poklon prijatelja.
Threads je kolekcija tekstova i odlomaka koju je priredila Lisa Fannen (2007). Sadržaj je podeljen u četri dela. Svaki od ova četri dela se sastoji od tekstova proizašlih iz radionica koje su se bavile razmenom iskustava i diskusija vezanih za menstrualni ciklus i takozvani „PMS“ u širem društvenom, političkom i ekonomskom kontekstu. Zanimljiv dodatak svakom poglavlju predstavljaju odlomci iz različitih tekstova, studija i istraživanja, fanzina, ličnih ispovesti, pesama, ilustracija i slika.
Pretpostavljam da je dobar deo sadržaja većini nas poznat, ali zanimljivo je još jednom proći kroz sve to sabrano na jednom mestu.
Prvi deo se bavi promenama u toku menstrualnog ciklusa. Nudi opšte smernice za praćenje promena ciklusa od dana do dana. Objašnjava na koji način monitoring ciklusa jača našu vezu sa sopstvenim telom i procesima koji se odvijaju u njemu. Posmatranjem i praćenjem ovih promena bolje razumemo svoje telo, odakle biva jasno da ga nikada nijedan doktor neće poznavati bolje od nas samih. Nije u pitanju bogzna kakva nauka, radi se o jednostvanom praćenju dinamike različitih procesa. U tabelu ulazi sve počev od sekrecije, položaja i oblika grlića materice, promena telesne temperature, pada i rasta energije, seksualne želje, bolova vezanih za ovulaciju, želje za hranom, emotivne osetljivosti, snova, nadimanja abdomena, osetljivosti grudi, zadržavanja tečnosti u telu, znojenja, pojava migrene, epileptičnih napada, alergija… Sve su to procesi sa manje ili više dobro uspostvaljenom dinamikom koju je lako pratiti i tumačiti. Kasnije, u trećem delu knjige ulazi se još detaljnije u ove procese i dolazi do dragocene praktične koristi monitoringa ciklusa i kao kontraceptivne metode.
Interesantan dodatak prvom delu predstavljaju svedočenja žena i trans* osoba o iskustvu prve menstruacije, o izlaženju na kraj sa menstrualnim grčevima, potrebama za mirovanjem i kretanjem u toku menstuacije, korišćenju različitih „higijenskih“ sredstava prilikom krvarenja. Naročito su interesantne analize istorije tabuizacije u medijima od strane kompanija koje reklamiraju uloške i tampone obavijajući njihovu svrhu i namenu velom misterije. Smešna ali zabrinjavajuća refleksija društvenog poimanja menstuacije kao nečega o čemu se ne govori naglas ili se pak uvodi nova terminologija koja bi eliminisala osećaje neprijarnosti, srama i duhovno-telesne prljavštine. Poznata nam je tetka iz Crvenke koja je došla u posetu?
Drugi deo je pregled „ženske“ anatomije i seksualnosti kroz istoriju i različite kulture sa različitim percepcijama ljudskog tela. Uključuje osvrt na zapadnjačko-medicinsko razumevanje tela koje se menjalo uporedo sa društvenim prilikama u Evropi i njenim kolonijama. Zatim osvrt na tradicionalnu kinesku medicinu koja koristi koncept jina i janga, termine kao što su toplo, hladno, suvo, vlažno i slično da bi se opisalo neko telesno stanje. Onda Warlpiri jezik autohtone zajednice u Australiji sa super-interesantnom logikom i ritualima markiranja delova tela preko kože koje izvode žene kako bi naglasile svoju vezu sa zemljom, životinjama i drugim vrstama.
Ovaj deo takođe uključuje pregled različitih praksi počev od kozmetičkih hirurških zahvata na genitalijama novorođenčadi koja odsupaju od normiranog muško-ženskog standarda po kombinaciji hromozoma, spoljašnjim genitalijama i unutrašnjem reproduktivnom sistemu. Zatim sledi žensko genitalno sakaćenje odnosno obrezivanje i klitorektomija koja pored toga što je kritikovana od strane žena koje su joj prisilno bile podvrgnute, vrlo često je korišćena u rasističkoj demonizaciji kultura u kojima se praktikuje odnosno nezapadnih kultura. Primera ima još, varijacijama genitalnog kasapljenja nema kraja, tako da neću da nabrajam dalje. Ovo je manje prijatan deo, ali je jako važan jer se bavi posledicama po zdravlje osoba koje su prošle kroz sve to.
A kad smo već kod zdravlja, ovaj deo nudi instukcije za samo-pregled koji je vredan jer je prilog samo-osvešćivanju, kontroli i odgovornosti koju ostvarujemo u odnosu sa svojim telom, zdravljem i životom. Instrukcije i saveti za samo-pregled će nas poštedeti vremena u nizu pokušaja i promašaja, bilo da se radi o uzimanju brisa, palpaciji ili nečemu trećem.
Opet, ceo ovaj deo obogaćen je super ilustracijama „ženske“ anatomije sa preciznim objašnjenjima šta je šta i gde je šta. Međutim, poslednja ilustracija prevazilazi čistu anatomiju i prikazuje mula bandhu, energetski lokot lociran pri korenu kičme i centru karličnog dna. Upoznavanje sa mula bandhom nas vodi do jogijskih tehnika kojima regulišemo tokove energije u telu. Objašnjenje uz sličicu je vrlo kratko uz konstataciju da je taj predeo zaista teško izolovati u praksi. Istina, ukoliko tek počinjemo da se bavimo jogom potraga za mula bandhom može da izgleda kao beskonačna potraga za svetim gralom.
Treći deo dublje ulazi u detalje zapadnjačke medicine i njenog pogleda na menstruaciju. Problematizuje se takav model menstruacije i istražuju drugačiji koncepti koji su prethodili uspostavljanju redukcionističke zapadnjačke medicine. Dobar deo ovog trećeg dela se bavi kritikom ranih endokrinoloških istraživanja i uvođenja koncepta koji polarizuje takozvane „seksualne hormone“ na „muške“ i „ženske“ koji su navodni hemijski glasnici „femininosti“ i „maskulinosti“. Vidimo da se otkrićem hormona samo perpetuirala predstava o suprotnim društvenim ulogama muškarca i žene definisana njihovom biologijom.
Pored istorijskog pregleda razvoja endokrinologije, u ovom delu se ukazuje na razvoj Luna yoge čija je začetnica Adelheid Ohlig. Pa tako priča seže do monahinja u budističkim manastirima i njihovom praktikovanju vežbi koje zanavek zaustavljaju menstrualni ciklus.
Prema priči Adelheid Ohlig, novinarke koja je bila saradnica fizioterapeutkinje i plesačice Avive Stainer, Luna yoga je razvijana na vrlo empirijski način. Poziva se na uticaj mesečevih mena na faze našeg raspoloženja i promene koje se odvijaju u telu.
Aviva je radila sa velikim brojem žena različite starosne dobi. Primetila je odsustvo menstruacije kod mladih žena koje su se veoma intenzivno bavile fizičkim aktivnostima. Dok su joj starije žene sa kojima je radila na programu fizičkih aktivnosti u domu za stare, prijavljivale ponovno javljanje menstruacije.
Aviva i Adelheid su rezimirale rezultate redovnog praktikovanja Luna yoge: stimuliše ovulaciju i menstruaciju, jača mišiće karličnog dna, smanjuje bolove i grčeve pre i u toku menstruacije, ublažava simptome menopauze, reguliše seksualnu želju i orgazam, smanjuje broj prekanceroznih ćelija, eliminiše ciste itd.
I tu nije kraj što se tiče ove knjige i joge. Sledi još jedan primer studije koja posmatra vezu između joge i zdravlja i odnosi se na istraživanje sprovedeno u indijskom gradu Bhopalu.
1984. godine u fabrici pesticida u Bhoplau je došlo do isticanja toksičnih gasova i industrijske katastrofe koja je za posledice imala smrt najmanje 8000 ljudi i barem pola miliona obolelih. Toksini su brzo dospeli u pijaću vodu. Žene koje su im bile izložene su prijavljivale tegobe vezane za menstrualni ciklus, a narošito bolove u toku menstruacije izazvane grčenjem materice zbog promena pri sekreciji hormona usled dejstva toksina.
Istraživanje koje je sprovedeno u tajnosti na dve grupe žena je trajalo šest meseci. Test grupa je radila jogu i nije uzimala nikakve lekove, dok je kontrolna grupa uzimala prepisane lekove i nije radila jogu. I jedna i druga grupa žena su bile obučene da vode zapise o ciklusu, nepismene žene su tabele popunjavale koristeći grafičke simbole. Beležile su dužinu ciklusa, intenzitet krvarenja, bolove, slabosti, vrtoglavice, gubitak apetita, depresiju i sl.
Niz asana koje su praktikovale žene u test grupi je bio osmišljen sa ciljem da deluje uravnotežavajuće na nervni i endokrini sistem. Asane su bile fokusirane na predeo karlice, odnosno predeo materice i jajnika. Iz priloga u slikama, po mojoj proceni, za izvođenje asana nije bilo potrebno više od pola sata do sat vremena.
Rezultati istraživanja su pokazali da kod žena iz kontrolne grupe koje su uzimale samo prepisane lekove i čiji organizam je već bio hemijski zatrovan nije uočeno poboljšanje zdravstvenog stanja, dok se kod žena iz test grupe koje su radile jogu, jasno pokazalo znatno olakšanje i normalizacija menstrualnog ciklusa.
Četvrti deo se bavi politikom takozvanog predmenstrualnog sindroma i postavlja važna pitanja!
Zašto se čitav dijapazon fizičkih i psihičkih iskustava uoči menstruacije posmatra kao bolest? Zašto je za medicinu takozvani PMS blizak problemu takozvanog mentalnog zdravlja? Zašto se u oba slučaja psihička i emotivna iskustva koja odstupaju od takozvane normale patologizuju?
Istorija lečenja takozvanog PMS-a počinje ni manje, ni više nego sa kroćenjem aktivnosti jajnika x-zracima. Pronalazač ovog „leka“ je Robert T. Frank (1931). Istraživanja koja su potom usledila posmatrala su isključivo odnos između hormona i emocija. Relevantne medicinske studije su u prvi plan gurale teorije koje su uticale na način razmišljanja šire populacije, a svodile su se na postavljanje bioloških osnova za brojne stereotipe o ženama kao bićima „lepim i nežnim po prirodi, koja jednom mesečno kuljaju od besa bez ikakvog razloga“. Ciklične promene kroz koje su žene prolazile tretirane su kao hormonski disbalans koji treba korigovati odnosno lečiti.
Sedamdestih godina XX veka istraživanja idu ka odbacivanju PMS-a kao hormonske bolesti i u celoj priči ističu društvene, kulturološke i simboličke komponente.
Današnji pristup se uglavnom svodi na savete o ishrani, fizičkoj aktivnosti i opuštanju.
Iznimno dobar dodatak ovom delu su izjave žena o osećanjima za vreme PMS-a: uživam u melanholiji i svojim razmišljanjima, osećam se veoma kreativno u tom periodu, sanjam više nego obično, osećam se više seksi, radim kvalitetnije, misli su mi jasnije i izoštrenije, osećam ljubav prema svemu što me okružuje.
Ja lično imam mnogo više energije za vežbanje, intenzivnije ga osećam u svakom smislu. Asane su mi pristupačnije, razumljivo, zbog povećane telesne temperature, dok se vinyasom i ujjayi disanjem samo dogrevam. Fokus mi je usmereniji, brže i lakše me pokret uvodi u meditativno stanje, samadhi. Jednom dospevši u ovo stanje, želim u njemu i da ostanem. Osećaj je jako prijatan, isceljujući, i tada je teško zaustaviti se. Zato je ashtanga vinyasa yoga melem koji treba znati dozirati.
Dakle, suprotno uvreženom mišljenju, tzv. PMS nije samo bes, nervoza, potreba za slatkišima, depresija, letargija, glavobolja i krstobolja. Uzrok ovakvim osećanjima treba tražiti u dubljim društvenim problemima usko povezanim sa ulogom žene koju joj dodeljuje patrijarhalno-kapitalističko društvo, radije nego u biologiji.
Na samom kraju, posle četvrtog dela, sledi dug niz pitanja vezanih za menstruaciju, menopauzu i opšte zdravlje, a deo su arhiva „Mass Observation“ smeštenog na univerzitu u Sussexu. Odgovore na neka od pitanja je moguće dati samo uz valjano promišljanje i osvešćivanje.
Kada radimo sa telom, nužno je i da ga razumemo. Razumeti telo i brinuti o telu podrazumeva unos dovoljne količine proteina, tečnosti, dovoljno Sunca, vazduha i sna. Razumeti telo takođe znači razumeti njegovu ulogu u političkom i ekonomskom kontekstu kapitalističkog društva kao i prepoznati otiske koje takvo društvo ostavlja na našu anatomiju. Da nije toga, ne bi bilo ni ovih teških oklopa koje smo uvežbali tako lako da nosimo.
Knjiga je bogata mnoštvom izvora literature i preporuka za čitanje. Urađena je u fanzinaškom stilu, cut&paste i štampana na belom papiru bez hlora. Nije izdata za zgrtanje profita i može se slobodno disribuirati. Ako je ovo bilo dovoljno da vas zainteresuje, knjigu možete skinuti sa sajta www.threadsbook.org
Napisala: Mirela Đurić