Month: септембар 2015

U Hatha jogi, centar tela i baza je karlična dijafragma. Kao točak (chakra) ili krug, karlična dijafragma lebdi iznad i proteže se izmedju gustih uglova karlice: dve sedalne kosti, pubične kosti i trtičnog mišića. Slično pogledu u duboku vazu za cvece, unutrašnja simetrija karlice je kružna sa praznim centrom izdubljenim iznad perineuma. Na kraju izdisaja, kontrakcija se dešava iza stomačnog zida i centra karličnog dna – mula bandha , pri čemu dah stvara tonus pelvičnog dna a um je prisutan da iskusi tu akciju. Postoje dve vodilje ovde: 1. dah kruži i završava i kompletira krug potpunim izdisajem i 2. um je dovoljno fokusiran  i prisutan pri tome. Ovo je primer udruživanja uma, daha i tela. Fizička praksa joge i psihologija se ne mogu razdvojiti. Centar karličnog dna je centar gravitacije za ljude. U jogi, mi se uvek krećemo ka centru stvari: ka mislima, osećanjima, senzacijama, kruženju daha. Svo kretanje je inicirano iz centra karlice, i dah se kompletira tamo gde otpočinje. Smrt i radjanje daha u fizičkoj formi se oseća najintenzivnije u karličnoj dijafragmi kako sve više dolazimo u kontakt sa uzdižućim, prožimajućim i kontrahujućim momentom svakog udisaja i izdisaja. Obraćamo pažnju na karličnu dijafragmu u jogi ne samo zato što na taj način izazivamo našu sposobnost prisutnosti i pažnje, već zato što je to centar ljudskog tela, i mikrokosmos i prozor u centar stvarnosti. U centru ljudskog tela, pronalazimo centar svih stvari jer kako dah, um i telo stupaju u jedinstvo , u trenutku iskustva, stvarnost se pred nama otvara. Stvarnost se prikazuje kada je um potpuno prisutan u kruženju daha, posebno pri kompletiranju izdisaja. Izdisaj se završava u karlici, centru teže, odmarajućem mestu uma. U Chandogya Upanisad-i piše: „Kao što ptica koja je vezana za nit, posle letenja u raznim pravcima, pronalazi odmarajuće mesto (konačno) tamo gde je svezana, tako i um , moj dragi, posle letenja u raznim pravcima bez pronalaženja odmarajuće tačke, umiruje se kada je svezan za dah.“ Joga psihologija vidi um i dah povezane u okviru ljudskog tela. Nema uma bez daha, nema mira u telu bez mira u umu, niti mira u umu bez daha koji je ukorenjen.

Prevela: Ivana Grujić

Izvor: “The inner tradition of yoga – a guide to yoga philosophy for the contemporary practitioner” by Michael Stone

Menjanje percepcije kao rezultat praktikovanja joge, a ujedno i ono što čini masažu posebnom i uzvišenom, je holističko posmatranje čoveka: kao celovitog, nedeljivog bića, kao mikrokosmosa, kao individualne lepote i posebnosti, dakle, neponovljivosti.

Neko zaboravi i zanemari duh, neko telo, u oba slučaja nismo potpuni. Joga i masaža nas podsećaju na zaboravljeni deo nas samih i pomažu da prevaziđemo jaz koji postoji između fizičkog i duhovnog, vraćajući ih u izvorno jedinstvo. I kao na dlanu nam se jasno pokazuje da se svaka patnja, unutrašnji bol reflektuje na telo (i obrnuto) i da rešavanje problema zahteva bavljenje celinom. A to je nešto što je u joga praksi odavno bilo poznato. Svami Višnu Devanande u komentarima Hata joga pradipike kaže sledeće: “Mada je nemoguće jasno objasniti i spoznati važnost istina koje se kriju iza različitih asana (apsurdnih i bezveznih, kao što nekome mogu izgledati) sve dok se ljudski sklop ne shvati u svoj svojoj složenosti i detaljima, ja ipak sa sigurnošću mogu reći da različite poze donose mnoge važne rezultate, psihičke i druge. Na primer, tokom nekih asana, pritisnuti su različiti nervni centri i pokrenuti na akciju. One snažno utiču na to da se nepravilnosti u organizmu stave pod kontrolu, i što je još čudesnije, ali ne manje istinito, pročišćuju našu mentalnu prirodu… Psiholozi će ovde otkriti ogromno polje za svoja istraživanja i uskoro mogu očekivati žetvu.”

U sadašnje vreme, u prilog tome ide i sve veća primena telesne psihoterapije u otklanjanju raznih psihičkih problema. Uviđajući da potiskivanje emocija nema posledice samo na mentalnom već i na telesnom nivou kroz mišićne tenzije i nepravilno disanje, te da verbalne metode nisu dovoljne, telesna psihoterapija u cilju otklanjanja problema koristi i razne tehnike masaže, jogu, vežbe disanja, dodir… Dodir u masaži je mnogo više od pukog fizičkog kontakta, on je isceliteljski, otkljanja blokade i omogućava energiji da slobodno teče, ali i umirujući, pruža osećaj sigurnosti i oslonca. Kroz njega možemo da “sagledamo” celovito biće. Joga i masaža nam omogućavaju da upoznamo svoje telo, da ga osluškujemo i prepoznajemo poruke koje nam šalje, razvijaju ljubav i pažnju prema telu. U jogi zahtevana svesnost u asanama, u masaži direktan dodir, doprinose celokupnom osvešćivanju tela, kako prijatnosti i opuštenosti tako i bola, napetosti, iracionalnih strahova i drugih blokada. To može da se posmatra kao jedan nivo, koji nam već sam po sebi donosi mnoge dobrobiti, ali to nije sve, postoje i dublji nivoi u koje nas joga i masaža mogu uvesti. Kroz lagano i duboko disanje, opušta se um, umiruje tok svesti, pažnja se vezuje za pokret i disanje, meditacija počinje. Trenutak kada smo blizu svog izvora, suštine, svesni naše nedeljivosti, spajamo telo, svest i dah u jedno. Dublji nivoi donose samoprepoznavanje, saznavanje istinske čovekove prirode i poistovećivanje sa njom .

“Onaj koji vidi biva u skladu sa svojom pravom prirodom.” (Patandjali, Izreke o jogi)

Priredila: Dragana Mandelc

U srednjevekovnom tekstu o jogi poznatom kao Yoga Vasista, Ramu je upitao otac zašto ima toliko poteškoća sa sopstvenim umom i telom. Potištenog pogleda i potonulog izraza , Rama odgovara:

Moje srce je počelo da preispituje: šta je sreća i može li se naći u stalno promenljivim objektima ovoga sveta? Sva stvorenja se radjaju da bi na kraju umirala i umiru da bi se rodila ponovo. Ne mogu da zapazim nikakvo značenje u ovom nestalnom fenomenu…

Nepovezana stvorenja se povežu i um stvori vezu izmedju njih. Sve na ovom svetu zavisi od uma i nečijeg stava. Um je nestvaran. Ne može se spoznati. Ali , mi smo začarani njime. Ovo je patnja.

Kralj, koji je takodje prisustvovao razgovoru izmedju Rame i njegovog oca, govori kako je Ramina percepcija uslovljenosti koren problema.

Kada su sveci, ministri i zajednica čuli ovu razmenu, istog trenutka su prestali da rade i postali su potpuno mirni. U Raminim gorućim pitanjima prepoznali su i sopstvene sumnje, strahove i nesporazume. Kraljevska porodica, gradjani, životinje, konji u štalama i muzičari svi su zanemeli slušajući Ramino izlaganje koje je taklo i njihove najdublje strahove, nade i želje.

Kako se odnositi prema urodjenoj patnji koju nose ljudska bića?

Joga ne samo da počinje u sadašnjem trenutku (atha) već počinje i prepoznavanjem patnje, stresa, nezadovoljstva koji su karakteristični i vezani za svakodnevna iskustva. Ova patnja se javlja u središtu srca kao otrov.

Patabi Džois je opisuje ovako:

„U joga šastrama je rečeno da Bog (istina, mir, ljubav, sreća…) prebiva u srcu u formi svetla, ali ovo svetlo je prekriveno tamom šest otrova: kama, krodha, moha, lobha, matsarya i mada. To su želje, ljutnja, iluzija, pohlepa, zavist i lenjost.“

Ne samo da Rama artikuliše univerzalnu istinu ljudske patnje, nego i kralj odgovara na iznenadjujuć način. Ne pitajući Ramu da dalje objasni svoje nezadovoljstvo, on opisuje Ramin problem kao grešku u percepciji.

Ne radi se o tome da je Rama u iluziji, već da je sludjen sopstvenom iluzijom.

Njegova patnja nije problem, već on ne vidi svoju patnju kao izvor mudrosti i puta ka umirenju. Radije nego da tretira svoj bol kao problem, nešto što treba ukloniti, kralj predlaže da je bol pokazatelj da se put pred njim otvara.

Kralj definiše put joge kao spoznaju bola i nezadovoljstva i dok to radi služi se potpunim prihvatanjem kao početnom tačkom putanje.

Na isti način Patabi Džois opisuje neprijatelje srca i faktore koji stvaraju patnju. On upućuje na centar tela i na dah govoreći da put počinje u srcu i umu pored svih patnji i bola. Jezikom bhakti joge , rečeno je da lek za simptome počinje ljubavlju. To nije neka personalna ljubav u smislu new age senzitivnosti, već impersonalna snaga ljubavi koja leči prožimajući isprekidane, slomljene delove čoveka.

Neki nivo nezadovoljstva privlači nas jogi, kako god je to opisano ili rečeno, svesno ili ne, i taj izraz nezadovoljstva je poseban za svakog. Odgovor nije u borbi, već u prihvatanju i ljubavi.

Mi kao ljudi čeznemo da budemo povezani sa prirodom stvari na smisleniji način i da budemo uzemljeni u ideji većoj od nas samih. Šta učimo o svom karakteru kada smo pritisnuti istinom promene, nestalnosti, prolaznosti i patnje?

Prevela: Ivana Grujić

Izvor: „The inner tradition of yoga – a guide to yoga philosophy for the contemporary practitioner“ by Michael Stone

 

Osnovne smernice jin joge:

1. Svaki položaj u jogi je loš za nekoga. Svaka osoba ima jedinstvenu anatomiju i istoriju, to znači da svaki položaj na različite osobe deluje na drugačiji način. Obično je ta razlika mala, ali nekada može biti značajna i štetna. Ne dozvolite da vas obuzme “ovladavanje položaja”. Položaji bi trebalo da budu terapeutski, a ne da predstavljaju izazov za vaš ponos. Neki položaji mogu da budu neprijatni, ali da deluju dobro na zdravlje. Dok neki drugi položaji jednostavno mogu da budu loši za vas.

2. Savijanja prema napred su jin. Dovode glavu u nivo sa srcem čineći dotok krvi u mozak lakšim. Srčani mišić je opušten, a krvni pritisak u celom telu je smanjen. Savijanja prema napred harmonizuju tok Či energije kroz meridijane uz kičmu, što ima smirujuće i sedativno dejstvo.

3. Savijanja prema nazad su jang. Stimulišu nervni sistem i oživljavaju. U položajima sa savijenjem prema nazad ne bi trebalo da se zadržavamo jednako dugo koliko i u položajima sa savijanjem prema napred. Probajte da eksperimentišete sa većim brojem ponavljanja savijanja prema nazad u kraćim vremenskim intervalima, umesto dužeg zadržavanja u položajima.

4. Važno je doba dana i godine. Vežbanje koje je više jang, sa kraćim zadržavanjem u položajima je prikladnije za jutro ili za hladne dane. Vežbanje koje je više jin je prikladnjie za veče ili za tople dane.

5. Vežbanje sa više jang karakteristika bi trebalo da uključi veći broj položaja sa kraćim zadržavanjem i sa više ponavljanja. Vežbanje sa više jin karakteristika se ostvaruje manjom raznolikošću i naglasak bi trebalo staviti na samo nekoliko položaja.

6. Jang vežbanje može da prethodi jin načinu vežbanja, ali potrebno je ostaviti dovoljno vremena za prilagođavanje sa jednog na drugo.

7. Ukoliko neki položaji kod vas izazivaju stres, koristite jastuke, ćebad i slično kao potporu. Jin joga nikada ne bi trebalo da izaziva naprezanje. Ukoliko niste u mogućnosti da se opustite u položaju, znači da ste previše agresivni.

Prevela: Mirela Đurić
Izvor: Yin Yoga: Principles and Practice, Paul Grilley

Svaka prva subota u mesecu u našoj shali, rezervisana je za vođeni čas. Čas počinje u 17:00 i potrebno je doći na vreme.

Vođeni čas se preporučuje ljudima koji su prethodno uvežbali asane na Majsor času i stigli do polovine primarne serije odnosno do navasane (položaj prikazan na slici). Na vođenom času nema asistencija pri ulaženju u asane. U asane se ulazi bez prethodne pripreme i dodatnih, pomoćnih vežbi. Ukoliko je ulazak u asanu suviše zahtevan, radi prevencije povrede, preporučuje se modifikovano izvođenje asane. Na vođenom času se ne ulazi u položaje koji nisu prethodno uvežbani na Majsor času. Ukoliko na Majsor časovima nismo prešli celu primarnu seriju, na vođenom času ćemo se zaustaviti kod poslednje asane koju smo uvežbale na Majsor času i sačekati da dođe red na završne asane kada ćemo se ponovo priključiti izvođenju položaja prateći verbalne instrukcije učitelja ili u našem slučaju učiteljice. Dok čekamo na završne asane u nekom od sedećih položaja (na primer položaj deteta ili položaj sa ukrštenim potkolenicama) zadržaćemo fokus na disanju, održavajući ujjayi tehniku disanja. Vođeni čas je prava prilika za uvežbavanje usklađivanja disanja i pokreta odnosno vinyase, veoma važne komponente koja ashtanga vinyasa yogu čini onim što jeste.

Tokom vođenog časa učitelj ili učiteljica daje verbalne instrukcije kojima zadaje tempo kretanja kroz položaje. Sam tempo je određen dužinom udisaja i izdisaja, koji bi trebalo da budu ujednačeni i u trajanju od 3 do 5 sekundi. Učitelj ili učiteljica nas vodi kroz čitavu seriju vezujući asane vinyasama, navođenjem naziva asana na sanskritu ili na našem jeziku, odbrojavanjem ciklusa disanja u asanama, isticanjem drishtija odnosno tačke u koju se gleda u svakom od položaja i stalnim osvešćivanjem bandhi. Ceo čas zahteva veoma oštar fokus i ne dozvoljava da misli lutaju.

Vođeni čas je poput časa na kojem se radi test. Na njemu možemo da proverimo rezultate našeg rada sa Majsor časa. Vođeni čas je pokazatelj strpljivog rada na detaljima pri savladavanju određenih tehnika i omogućava nam da spoznamo na kojim tehnikama treba još da radimo. Možemo da utvrdimo koliko treba da usporimo ili ubrzamo kretanje kroz seriju, odnosno da li skraćujemo vinyase ili ih suviše razlažemo. Redovnim vežbanjem na vođenom času korigujemo vinyasu, preciznije sinhronizujemo disanje i pokret i odstranjujemo suvišno, dodatno disanje pri ulaženju u asane. Na vođenom času možemo da utvrdimo da li su pripremne vežbe koje radimo pre asane koja nam je problematična prešle u naviku, da li su nam zaista neophodne ili su postale višak koji remeti tok vinyase. Na vođenom času uspostavljamo tok vezivanjem asana vinyasama koji nas vodi do veoma prijatnog meditativnog stanja i to je ono što dolazi do potpunog izražaja po završetku časa.

U početku je na vođenom času potreban dodatni oprez kako bismo izbegle neželjenu povredu. Energija koja se generiše kada svi sinhronizovano vežbamo uz ujjayi zvuk, često može da nas povuče preko granica naših trenutnih telesnih mogućnosti. Zato je potrebno da svako ponaosob preuzme odgovornost za sopstveno vežbanje i jasno sebi predoči sopstvene granice.

Vođeni čas je kompas koji nam pokazuje kuda treba da idemo na Majsor času. Govori nam koliko posla nas još čeka i koliko je sav strpljivi rad do sada urodio plodom. A zašto sve to radimo, ostaje da svako od nas otkrije za sebe.

Redovno vežbanje na vođenom i Majsor času uporedo, čini sistem učenja aštanga joge kompletnim.

Mirela