Yin vinyasa is a flow yoga style with both yin and yang elements. It pairs stillness and movement, muscle deactivation and activation, relaxation and action, parasympathetic and sympathetic functions of the autonomous nervous system. The effects can be refreshing, energizing, revitalizing, cooling and restoring. Blend of yin yoga and vinyasa yoga is a beautiful combination of two opposing but complementary principles.
Yin yoga is stillness based seated and reclined style of practice with long-held poses (more than two minutes) intendent to target bones, joints, ligaments and deep fascia networks. It is slow-paced type of practice that has the power to balance out a hectic periods of everyday life. It can be contemplative and meditative.
Vinyasa yoga is movement based style of practice that can compensate for sedentary types of activities. It is a dynamic way of working with tissues such as muscles, but also with a bloodflow that helps keeping the body warm and alert. Poses are not held for a long time and the pace of the practice can range between slow to moderate to fast. It brings together standing, seated and reclined poses linked with breath and movement.
Na ovonedeljnom jin času provešćemo kičmu kroz sve osnovne pokrete na način svojstven jin jogi. Neinvanzivno, prepuštanjem i posmatranjem. Koristićemo položaje kako bismo ušli u telo, nećemo koristiti telo da bismo ušli u položaje. Koristićemo položaje da se upoznamo sa disanjem. Naše telo zna kako da diše. Dozvolićemo telu da diše.
Kao i obično, ovaj čas je otvoren za sve zainteresovane i na bazi slobodnih donacija. Iznos donacije je proizvoljan i prepušta se pojedincu da samostalno proceni.
Čas vodi Mirela Đurić sertifikovana instruktorka yin/hatha/ashtanga joge sa bogatim iskustvom u prenošenju tehnika joge putem časova joge.
Mesto održavanja – Sahaja joga centar, Skadarska 8/10. Ulaz je uvučen pored jedne male prodajne galerije. Drugi sprat, al’ neki kažu ’kao da je treći’. Postoji lift, ali je stari, pa se lako zaglavi ako se ne pritisnu vrata s unutrašnje strane.
Prijave: dm | inbox
At this weeks yin class, we’re going to take our spine through all of the basic movements in a way characteristic to yin yoga. Non-invasive, surrendering and observing. We are going to use the poses to enter the body, we are not going to use the body to enter the poses. We are going to use the poses to get familiar with the breathing. Our body knows how to breathe. We are going to allow the body to breathe.
As usual, the class is open to all interested and it is donations based. The amount of the donation is not determined and it is up to the individual.
The class is led by Mirela Đurić, certified yin/hatha/ashtanga yoga teacher with an over a decade long experience in shareing yogic techniques via yoga classes.
Venue: Sahaja Yoga Centar, Skadarska 8/10. The second floor, but some say it feels like the third. There is an elevator, but it’s old, so it gets stuck easily if you don’t hold the door from the inside.
Još jedan update o redovnim časovima joge koje držim na tri lokacije u Beogradu kako bih svima bila malo bliže!
Reč-dve o časovima, pitala sam vežbače…
Mirela: Da li postoji nešto na šta bi skrenula posebnu pažnju prijateljici koja se prvi put sprema da dođe na čas?
Dušan: Da „prvi putevi“ bilo gde često nose ili idealizaciju ili razočaranje svima nama. Daj sebi vremena da zaista dođeš u kontakt sa sobom, što kao što znaš, nije na brzaka.
Marina: Da zaboravi sve što asocira sa jogom i konvencionalnim vežbanjem. Da se fokusira na disanje više nego na bilo šta. Da se ne stidi da pita za asistenciju kako se ne bi povredila.
Kata: Ako prijateljica ima iskustvo vežbanja joge možda bih napomenula da treba da preuzme proaktivniju ulogu, pa da pita šta je zanima ili šta ne razume… Onima koji nisu nikad vežbali bih rekla da postoje komunalne prostirke i da im ništa više osim prisustva ne treba.
Ovonedeljni otvoren čas yin yoge biće prilika da se upoznate sa novim studiom na lokaciji u samom centru grada.
Ušuškano i toplo su ključne reči. Nije potrebno slojevito oblačenje i dupliranje čarapa. Čas će kao i obično biti otovren za sve zainteresovane i na bazi slobodnih donacija.
Dobrodošli su i stari i novi vežbači, i redovni povremeni. Pronaći ćete nas u potkrovlju poslednjeg u nizu ulaza (desno) kada se prođe kroz haustor i dvorište.
Redovni termini yin vinyasa yoge: UTORAK I ČETVRTAK u 18h
Sahaja centar, Skadarska 8/10 (Skadarlija, nije Tošin bunar, Zemun)
Očekujte lagani yin flow u vidu niza ležećih i sedećih položaja (i kontrapoložaja). Razne varijacije horizontalnih i polu-horizontalnih asana, sa stomaka, sa leđa, sa boka… Jedna od osnovnih odlika i dejstva položaja je akupresurna stimulacija toka energije (krvotoka i limfotoka). Zadržavanje u položajima neće biti ispod 3 minuta, kada kreće njihovo pravo dejstvo na vezivno fascijalno tkivo. Biću na raspolaganju za konsultacije oko svake adaptacije i modifikacije položaja.
Oni koji su već dolazili, vele da nema potrebe za slojevitim oblačenjem i dupliranjem čarapa, dovoljno je toplo u prostoru.
Čas je otvoren za sve zayinteresovane. Čas je na bazi donacija. Iznos donacije je proizvoljan i individualan i prepušta se pojednicu da se rukovodi sopstvenim ekonomskim mogućnostima i prilikama, ali ipak odgovorno i uzimajući u obzir troškove održavanja studija i propratni nevidljivi rad instruktora.
U toku je formiranje grupa, a mart je mesec sa promotivnim cenama i mogućnostima kombinovanja časova.
Yin vinyasa je yin yoga sa yang elementima. Yin je statično, nedinamično, pasivno i prepuštajuće. Vinyasa je pokret, dakle dinamično i nestatično, aktivno i preduzimljivo – yang. Ovaj način vežbanja baziran je na yin pricipima kretanja koje teče bez naglog ubrzavanja ili usporavanja. Yin vinyasa je spoj dva različita, ali komplementarna principa vežbanja, mirovanja i kretanja. Časovi su otvoreni za novajlije i početnike, kao i za vežbače sa iskustvom.
Yin vinyasa is yin yoga with yang elements. Yin is static, non-dynamic, passive and letting go. Vinyasa is movement, therefore dynamic, non-static, active and go-getting – yang. This way of practicing is based on yin priciples of movement which flows without rash or sudden speeding up and slowing down. Yin vinyasa is a blend of two different but mutually complementary principles, stillness and movement. Classes are open to newcomers and beginners, as well as experienced yoga practitioners.
Regular Yin Vinyasa classes are starting this March with promo prices and classes combinations.
Časovi su Mysore tipa, veoma netradicionalne ashtanga i yin yoge.
Kako ovi časovi izgledaju iz perspektive onih koji dolaze da vežbaju, pitala sam vežbače…
M: Kako bi opisala jogu koju ti vežbaš rođaku koji nikada nije vežbao jogu?
Kata: Eto bratu sam pričala da vežbam ta neka dva tipa joge, ali da nisam sigurna da li je to ispravno. Da najčešće vežbam tu neku jogu koja je energizujuća, koja mi pomaže da spavam uveče i da budem jača i fleksibilnija. Da se vežba u cugu, tj. ne staje, već su poze u kojima se kratko zadržava povezane pokretima i disanjem, da je to čak neka kardio aktivnost. I da je baš lepo kad se ponekad desi da osetim da je svaki pokret deo nekog većeg toka pokreta i poretka. Da je možda malo fizički zahtevnija, ali da svako može da je vežba, samo što vremenom, kroz vežbu i fokus sve više napreduješ u svakom od pokreta i iskustvo vežbanja je sve prijatnije. A što se jina tiče, to je nešto sa čim sam počela da vežbam jogu. Delovalo mi je da je komplementarno penjanju i da je opuštajuće. To je statičnija joga (tako sam je i opisala tetki koja je davno vežbala hathu) više je kao neko istezanje čudno gde si duže u jednoj pozi i da uglavnom sediš ili ležiš. Opuštajuće je ali i zahtevno (meni makar zahtevnije od aštange), mene recimo razbuđuje, posle toga sam skroz u fokusu. Oba tipa vežbanja mi pomažu da dam sebi prostor da dišem i prostor da pronađem fokus, da negujem pažnju. Vežbam naizmenično šta mi prija od ta dva, ali vežbam i da bi u svakom datom trenutku shvatila šta mi to prija i ispoštovala taj osećaj.
Isto, kod aštange je meni super što stalno imam neki osećaj iščekivanja, šta će da se desi u pozi jer je svaki put neizvesno. Umiruje me što postoji određeni sled poza, kao da me svaka priprema za narednu, kao da me svaka podržava. A jin je kao istraživanje nečeg starog, to je neka arheologija. Tu si kao dete.
U ovozemaljskom svetu joge postoji više različitih pozdrava Mesecu i takozvanih Mesečevih sekvenci (kao što postoji i više različitih varijacija pozdrava Suncu i praksi Sunca). Obično je reč o nizu položaja koji se koreografski ređaju jedan za drugim. Koreografijom pokreta jedna asana transformiše se u drugu, treću, četvrtu i tako dalje. Ono što je specifično za svaku od ovih koreografija su položaji (asane) i način na koji se u te položaje dospeva i kako ih se napušta. Kretanje i figure zajedno grade veću celinu.
Chandra – Mesec
Krama – sekvenca, koraci, faze, način uvežbavanja asana korak po korak
Vinyasa – pokret
Asana – sedište
Putanje koje nas vode od jednog do drugog položaja imaju jednaku važnost i vrednost kao i sami položaji. Te putanje jesu nalik na mala putovanja. To su delovi puta koji pripadaju dužoj putanji. Ima sveta koji priča da su putovanja vrednija od samih krajnjih destinacija. Nije da ničega nema u razvezivanju od krajnjih ciljeva i ishoda putovanja i u putovanju radi putovanja. Svrha kretanja biva kretanje, a asane prolazni punktovi, vidikovci utisnuti u mapu puteva.
Vinyasa krama je tradicija vežbanja asana kroz sekvencu koja teče svojim tokom uvezujući se dahom. Vinyasa krama je dinamički način vežbanja asana. Zadržavanju u asani prethodi određena dinamika i kretanje, dok po napuštanju asane sledi kontra-asana koja po osnovnom pravilu mora biti jednostavnija od prvobitne asane, ona je kao odmorište na putu. Tako je odmor sastavni deo prakse, integrisan u samu praksu. Posla pak ima i kada nema posla, odnosno radimo i kada odmaramo. Radimo suptilno. Odmor obnavlja vezu sa dahom. Obnavljanje i održavanje veze između daha i tela je esencija prakse.
Tvorac ove konkretne Mesečeve sekvence je Matthew Sweeney, učitelj i praktičar aštanga joge. Ono što karakteriše ovu prelepu sekvencu jeste premeštanje fokusa na karlicu i deaktivacija ramenog pojasa koji je kod redovnih vežbača aštange na udaru čaturangi. Svojim vinyasama sekvenca manifestuje terapeutska svojstva za remena, zglobove šaka i donja leđa. Počinje Pozdravima Mesecu koji nas svojom repetitivnošću uvlače u melodičnu struju daha. Za razliku od tipičnog ujjayi disanja, ovaj zvuk je mekši i tiši. Prema tradiciji, koliko god ona bila izmišljena, aštanga se vežbala šest dana u nedelji izuzev na dane punog i mladog Meseca. Sweeney je ovu sekvencu razvio u svrhe izbegavanja jednoličnosti i monotonije svakodnevne prakse aštange i ponudio je kao restorativnu alternativu ne samo za dane uoči punog/mladog Meseca, nego i za dane uoči i tokom menstrualnog ciklusa, za dane kada smo umorni, za dane kada nam ne ide lako da se nosimo sa boljkama eventualnih povreda i kada nam je potrebno da usporimo i da se umirimo. Mesečeva sekvenca može se vežbati u celosti ili u delovima izbegavajući položaje koji su preteški. Nije preporuka istrajavati u bolovima. Uslov za vežbanje Mesečeve sekvence jeste da se vežba lagano i polako.
Mesečeve mene ovoj praksi su poslužile kao orijentir podizanja i spuštanja nivoa energije u telu. Dani uoči punog Meseca izazivaju suptilne promene unutar fluida u telu, unutrašnju plimu i opšti porast energije. Kako ovo može dovesti do prekomerne stimulacije, intenzivne prakse nisu preporučljive za vreme punog Meseca. Dani uoči mladog Meseca mogu dovesti do unutrašnje oseke, isušivanja zglobova i povlačenja energije ispod nivoa optimuma.
Kad je pun Mesec?
U nedelju, 5. februara u 19:28
Čas je na bazi donacija. Iznos donacije je proizvoljan i individualan i prepušta se pojednicu da se rukovodi sopstvenim ekonomskim mogućnostima i prilikama, ali ipak odgovorno i uzimajući u obzir troškove održavanja studija i propratni nevidljivi rad instruktora.
Mesto održavanja – Sahaja joga centar, Skadarska 8/10. Ulaz je uvučen pored male prodajne galerije i suvenirnice. Drugi sprat, al’ neki kažu ’kao da je treći’. Postoji lift, ali je stari, lako se zaglavi ako se ne pritisnu vrata s unutrašnje strane.
I ove nedelje će čas početi pola sata kasnije u odnosu na uobičajeno vreme nedeljnog časa. Ovaj večernji čas neće nas razbuditi, provozaćemo se alfa moždanim talasima ka još nižim frekvencijama. Počinjemo u pola 8, jiniziraćemo se sat i po vremena, i kada završimo bićemo spremni/e da sa lakoćom uma i tela klisnemo u dubok celonoćni zimski san.
Obucite se slojevito i toplo, duplirajte čarape i očekujte spori yin flow sa laganim samonunuškanjem i ljuljuškanjem. Leškarenje, premetanje sa strane na stranu, sa stomaka na leđa i sa boka na bok i bez brige o allignmentu i poravnanjima. Ovaj jin čas će biti bez pravila u zauzimanju i zadržavanju položaja. Pustićemo da telo vodi, pronaći staze i bogaze duboke fascije.
Yin je in. Koristićemo položaje kako bismo ušli/e u svoje telo. Nećemo tek tako iskoristiti telo da bismo ušli/e u položaje. Time ćemo napraviti duboki naklon toj materiji od koje smo sastavljeni.
Čas je otvoren za sve zayinteresovane. Čas je na bazi donacija. Iznos donacije je proizvoljan i individualan i prepušta se pojednicu da se rukovodi sopstvenim ekonomskim mogućnostima i prilikama, ali ipak odgovorno i uzimajući u obzir troškove održavanja studija i propratni nevidljivi rad instruktora.
Mesto održavanja – Sahaja joga centar, Skadarska 8/10, Beograd (ne Zemun). Ulaz je uvučen pored male prodajne galerije i suvenirnice. Drugi sprat, al’ neki kažu ’kao da je treći’. Postoji lift, ali nemojte liftom. Lift je stari, zna da zeza.
„We do not use the body to get into the pose, we use the pose to get into the body.“ – Bernie Clark
Ovaj tekst je nastao kao odgovor na poziv koleginice Sonje Ivanišević da napišem nešto o aštanga jogi kao vrsti joge. Ideja je bila da tekst bude informativan kako bi se napravila distinkcija između stilova joge za manje upućene i za početnike koji tek traže stil vežbanja za sebe. Međutim, danas nije jednostavno pisati o aštangi. Ne može se više aštanga predstavljati kao dinamičan stil joge sa uđaji disanjem, drišti tačkama, asanama i vinjasama, bez pomena o kultu ličnosti njenog tvorca i seksualnog nasilja unutar zajednice. S tim u vezi je trigger upozorenje na deo sadržaja koji sledi.
T. Krišnamačarja (Tirumalai Krishnamacharya, 1888-1989) se smatra ocem moderne posturalne joge. Bio je tradicionalno obrazovan, ali i moderan čovek. Igrao je polo sa Britancima, pratio rvanje i gimnastiku,posmatrao vojne vežbe, drugovao sa bodibilderima i mnogim ličnostima tadašnjeg života fizičke kulture kojoj je i sam pripadao. Posturalnu praksu joge je propagandom doveo u vezu sa zabavom. Joga tada nije bila praktikovana kao vid sporta sa publikom, ali Krišnamačarja ju je uveo upravo u takav kontekst. Čuven kao inovator, svojom kreativnošću je preoblikovao dotadašnju praksu joge i usmerio je putem onoga što danas poznajemo kao modernu praksu asana. Putovao je po Indiji, gradovima, selima i zabitima sa svojim učenicima koji bi demonstrirali vežbe dok bi on držao govore i predavanja. Ipak, mnogi detalji njegove biografije nisu transparentni niti hronološki logični. Njegovi biografi su na hagiografski način malo po malo dodavali začin koji je zamutio jasan pregled nekih ključnih događaja Krišnamačarjinog života. Tridesetih godina dvadesetog veka dobio je posao u Majsoru (Mysore). Bio je finansiran od strane države i imao svoju vežbaonicu, jogašalu (yogashala) u Džaganmohan palati, gde je otpočeo i njegov posao popularizacije joge. Takozvani ’Majsorski stil’ joge koji je Krišnamačarja razvio, sintetiza je brojnih uticaja indijske i evropske fizičke kulture ranog dvadesetog veka na inovacije i modernizacije unutar tradicije.
T. Krišnamačarja
Svega tri Patanđalijeve joga sutre odnose se na asane, uz nagoveštavaj (sthira sukham asanam) da se u asanama meditira ili radi pranajama. Znači da nema kretanja i da se poze dugo zadržavaju. Vinjasa (vinyasa) sistem, odnosno joga pokreta, je razvijan u Majsoru upravo u Krišnamačarjino vreme. Danas se vinjasa definiše kao sistem disanja i kretanja. Pozdrav Suncu (Surya Namaskar) je primer vežbe vinjasa sistema. Drugi primer bila bi Aštanga vinjasa joga (ashtanga vinyasa yoga) čijim se tvorcem smatra Šri K. Patabi Džojs (Sri K. Pattabhi Jois, 1915-2009), jedan od učenika Krišnamačarje. Međutim, pozdrav Suncu i joga, tada u vreme nastajanja vinjasa sistema i prvih Krišnamačarjinih godina u Majsoru, nisu bili smatrani komponentama iste prakse. Pozdrav Suncu potiče iz prakse tadašnje fizičke kulture i bodibildinga, dok nauli krija, primera radi, spada među standardne bodibilderske poze (tzv. Maksalding H vežba). Sinteza fizičke kuture i joge ilustruje Krišnamačarjino inovatorsko praćenje društvenih prilika tog vremena i trendova koji su tada bili u povoju.
Istorija aštanga vinjasa joge ima svoje zvanične (prema Patabi Džojsu) i nezvanične verzije. Zvanična istorija poziva se na spis pod nazivom Joga kurunta (Yoga Kurunta). Po Džojsu, Joga kurunta u potpunosti opisuje asane, vinjase i njihovo sekvenciranje sa ’skokovima’ (jump back i jump through). Spis je navodno sam Krišnamačarja pronašao u biblioteci u Kalkuti, a prema jednoj verziji priče Patabi Džojs je prisustvovao tom otkriću. Zabeležen na palminom listu, spis su ubrzo nakon otkrivanja pojeli mravi. Istorijsko postojanje ovoga spisa, naučna istraživanja trenutno ne mogu dokazati. Naziv ’ashtanga vinyasa’ javlja se tek ’70ih, kada prvi vežbači sa zapada počinju da pristižu u Majsor u većem broju. Razlog je bio isticanje razlike između Patanđalijeve aštanga joge koja počinje sa jamama i nijamama (yama, niyama). Do tada je Patabi Džojs svoj sistem nazivao jednostavno ’asanama’.
Među prvim zapadnjacima su pretežno bili evropljani, a ubrzo su prispeli i vežbači američkog porekla. Bio je to kraj ’60ih, a Indija je bila atraktivna hipi destinacija uz tadašnje društveno-istorijske prilike. Polovinom ’70ih aštanga vinjasa počinje da putuje na zapad, a sa njome i Patabi Džojs. Prvo Južna Amerika, a zatim Sjedinjene Države. Stvar je počela da se širi. Popularnost aštange je rasla eksponencijalno i isto tako je rastao broj onih vežbača koji putuju u Majsor ne bi li pili vodu s izvora. Posmatrati sa kakvom predanošću su neki od ovih važbača izvodili asane povezujući ih vinjasama sa lakoćom je veoma impresivno.
U to vreme pa sve do 2003. časovi su se odvijali u Džojsovoj porodičnoj kući, odnosno sedištu KPJAYI (Krishna Pattabhi Jois Ashtanga Yoga Insitute) i jogašali koja je mogla da primi svega 12 učenika. Oni bi pristizali rano izjutra i čekali svoj red i slobodno mesto smenjujući se u vremenskom rasponu od nekoliko sati. Mnogi od ovih učenika i učenica svoju praksu su proširili i na podučavanje. Godišnji dolasci i višemesečni boravci u Majsoru davali su vežbačima kredibilitet, dok bi im sam Patabi Džojs ’autorizacijama’ davao blagoslov za dalje prenošenje znanja i podučavanje aštanga vinjasa joge. Međutim, jednom data autorizacija, mogla je biti i oduzeta, a sa njome i blagoslov za dalje podučavanje. Ovakav razvoj događaja doveo je do vrlo jasne stratifikacije među učenicima. Autorizovani učenici, sada učitelji, bili su u prilici da grade svoje karijere, koje su prerastale u veoma unosne biznise. Kako je u Majsoru rastao broj vežbača, tako su rasle i cene pohađanja časova. Kako su rasle cene časova, tako su rasle i cene autorizacija. Razmere dažbina su se brzo povećavale i umnožavale.
Primarna serija aštanga joge
Sistem dodeljivanja i oduzimanja autorizacija bio je s početka krajnje manjkav, i uz blage diferencijacije takav je i ostao. Početkom ’90ih otpočelo je Džojsovo paušalno deljenje blagoslova, da bi početkom 2000ih sticanje autorizacije postalo formalnije i bilo uslovljeno redovnim godišnjim posetama Majsoru i određenim performativnim sposobnostima u oblasti asana. Oduzimanje autorizacije bio je još manje jasan proces, ali svakako su mu podlegali svi oni koji su gubili redovnost posete Majsoru usled najrazličitijih životnih okolnosti kao što su mogla biti npr. budžetska i vremenska ograničenja pojedinaca. Sticanje autorizacije iziskivalo je pre svega vreme i novac za posete Majsoru. Autorizacija u KPJAYI nikada nije bila uslovljena poznavanjem anatomije, biomehanike, filozofije, etike ili istorije joge, sanskrita, pranajame ili meditacije i metodologije podučavanja. Od autorizovanih učenika bilo je očekivano da znanje prenose po sistemu parampara, odnosno onako kako su ga sticali i neodstupajući od onoga što se smatra tradicijom. Zanimljivo je primetiti da su po ovom pitanju često stariji učitelji manje rigidni i rigorozni od mlađih, odnosno onih koji vreme u Majsoru počinju da provode od ’90ih pa naovamo.
Prema tradiciji, prenošenje znanja se između ostalog odvijalo i kroz fizičke asistencije i nameštanja u asanama. Učitelj bi učeniku ili učenici svojim telom pomagao da zauzme određenu asanu. Korišćenjem svog tela učitelj biva u stalnom fizičkom kontaktu sa učenikom. Učitelj pri tome koristi svoje šake, ruke, noge i druge delove tela. Problem često nastane kod drugih delova tela. Tako je bilo i u slučaju Patabi Džojsa. Prema objektivnim načinima definisanja seksualnog uznemiravanja/napastvovanja, asistencije Patabi Džojsa itekako potpadaju u kategoriju istog (za više informacija pogledati Sexual Misconduct Policy, Yoga Alliance). O tome svedoče fotografije i video materijali, a sada konačno i žrtve koje su progovorile. Nakon decenija govorkanja, ova tema počela je jasno i glasno da se adresira tek 2018. u jednom od talasa #metoo kampanje pokrenute na društvenim mrežama. Imena koja stoje uz ove refleksije su tu da osvetle jedan mračan deo istorije aštanga vinjasa joge: Karen Rain, Jubilee Cooke, Kim Haegele Labidi, Diane Bruni, Michelle Bouvier, Charlotte Clews, Tracy Hodgeman, Kathy Elder, Nicola Tiburzi… Pored seksualnog nasilja, Džojs je fizičko nasilje je vršio i nad ženama i nad muškarcima. Brojne su anegdote o povredama koje variraju od lomljenja kostiju do kidanja mišićnih vlakana.
Patabi Džojs, asistencija u supta padangushtasani
Za jogičku subkulturu seksualno nasilje i fizičko nasilje nisu novost. Uprkos pozivanju na svu navodnu jogičku etiku jama (ahimsa, satya, asteya, bramacharya, aparigraha), gotovo da ne postoji stil ili pravac joge čija zajednica je ostala imuna na zloupotrebu poverenja i pozicije moći od strane onih koji je zauzimaju. Kundalini, Iyengar, Bikram, Sivananda, Satyananda, Jivamukti su svi redom primeri jogičkih zajednica kojima je bez izuzetka promaklo da reše pitanje bezbednosti i odnosa moći unutar zajednice. Jogičke zajednice ne postoje u vakumu izolovane od društva i društvenih prilika. Naprotiv, one uvek reflektuju društvene vrednosti date kulture u okviru datog političko-istorijskog trenutka.
„Vežbaj i sve dolazi“ – čuvena Džojsova fraza imala je skoro magijsku moć da osujeti sva pitanja, potpitanja, propitivanja, komentare, primedbe, prigovore i kritike koje bi neko od učenika mogao da pokrene. U atmosferi tišine uz harizmu, njegova moć je pupila, a učenici i učenice podlegale suptilnijem ’timarenju’ koje je vodilo krajnjem najnesuptilnijem seksualnom uznemiravanju odnosno nasilju. Kultivisanje tišine kao jedne od najosnovnijih vrednosti prakse bilo je osnovni preduslov za omogućavanje, sprovođenje i institucionalizaciju nasilja. Okretanje glave i skretanje pogleda je prva od reakcija koja ukazuje na mehanizme kontrole grupe, dok zanemarivanje ’neprikladnog’ ponašanja učitelja, vodi grupu ka kolektivnom disociranju od najneposrednije realnosti. Praksa svedena na asane i dnevnu disciplinu, pokazala se nepotentnom izvan tih okvira. Kolektivna odgovornost i solidarnosti grupe sa pojedincem je ono što nije prošlo test izdržljivosti.
„Vežbaj i sve dolazi“ – Patabi Džojs
Aštanga vinjasa joga može biti zarazno privlačna. Njen potencijal je upravo u tome da se menja i prilagođava, a ne da u praksi ostaje netaknuta držeći se konstrukta (izmišljene) tradicije. Mnogo je pojedinačnih učitelja, prvobitnih Džojsovih učenika, koji su odavno krenuli nekim drugim stazama u svom radu i podučavanju, nudeći nešto više od onoga što je sam Džojs imao da ponudi. A sve je više onih mlađih koji počinju da se ograđuju od zajednice koja je svojim ćutanjem zataškavala i omogućavala nepravdu i nasilje. Širom sveta se Džojsove slike skidaju sa zidova jogašala i studija joge. Veličanje i glorifikacija nasilnika nije dobrodošla u prostorima koji drže do osećaja bezbednosti svojih vežbača. Revidira se odnos prema ’tradiciji’ i njenom tvorcu. Revidiraju se asistencije konkretnih asana koje su očigledno bile razvijane kako bi Džojs lakše napastvovao svoje žrtve. Zajednica uviđa ograničenja koncepta odvajanja učenja od učitelja, lika od dela. Otpočeo je novi proces reintegracije i čišćenje prakse od onoga što ju je podrivalo, a to je pokloništvo Džojsu i mesto koje mu je dato kao tvorcu prakse, kao i mesto čitave porodice Džojs koja je sada glavni nosilac veoma kompromitovanog, ali profitabilnog biznisa, slave i bogatstva. Odavno je otpočeo posao traženja odgovora na pitanje zašto dolazi do povreda u jogi? Zašto dolazi do zloupotrebe pozicije moći? Kako čitavu grupu suočiti sa strukturalnom odgovornošću zbog nasilja izvršenog nad pojedinačim pripadnicama? Da li je navodna spiritualna zrelost praćena jednakim emotivnim sazrevanjem učitelja? Da li zaista želimo da stičemo i usvajamo znanja od majstora koji je i nasilnik? Koja je vrednost tih znanja u relaciji sa kolateralnom štetom neetičkog podučavanja? Koliko žrtava nasilja je prihvatljivo? Šta je harizma i čemu služi? Kako uživati u praksi i tradiciji znajući da među nama ima onih kojima je ta ista praksa donela patnju i bol? Kako razvijati način podučavanja koji služi vežbačima koji joj se okreću upravo sa namerom oporavljanja od traumatičnih iskustava? Kako problematizovati poštovanje nametnute hijerarhije kao vida društvene kontrole? Kako pokrenuti kolektivni proces preuzimanja odgovornosti, umesto problematizovanja odbacivanja pojedinačne lične odgovornosti unutar grupe, usled slabosti zajedničkog imenitelja ’zajednice’?
Pisati o aštanga vinjasa jogi danas nije jednostavno. Zanemarivanjem dinamike odnosa učitelja i učenika, učenika/ca koji govore i ne govore o nasilju, prikriva se onaj deo istorije prakse koji vrišti da više ne bude u mraku. To su sporne tačke. Nije više sporno da li koristiti blok i kaiš, hvatati palac ili se oslanjati o potkolenicu u trikonasani, da li raditi drugu seriju, ako prva nije savladana itd. Takođe nije sporno da je praksa za neke ljude moćna pokretačka alatka samoosnaženja. Nije sporno da praksa približno jednako razvija i snagu i fleksibilnost, samostalnost vežbača, i da kroz disciplinu brže daje određene fizičke rezultate. Sve to pada u senku onoga što je zaista suštinski važno. Mehanizam manipulacije kojom čitava grupa ljudi biva odsečena od sopstvene realnosti i podleže indoktriniranom veličanju lika i dela nasilnika, negiranjem onog očiglednog i tihom samoobmanom, jeste odlika dinamike odnosa unutar kulta.
Prakse podučavanja joge u vremenu prevazilaženja tradicionalnosti sve se više kreću u smeru razmene iskustava odnosno razmene znanja baziranog na iskustvu praktičara, a ne nužno znanja stečenog zvanjem. Time se uzajamno uvažavanje praktikanata dovodi u rang uzajamnosti koja je tradicionalno vezivana za odnos učenika i učitelja, gde je učitelj bio taj koji daje, a učenik onaj koji prima znanje. Odnos koji u post-tradicionalno vreme dobija na značaju jeste odnos koji se gradi između savežbača odnosno pojedinaca koji vežbaju zajedno unutar grupe ili grupa koje funkcionišu nezavisno jedna od druge, ili pak pojedinaca koji vežbaju u intimi svoga doma. Na taj način oživljava autoritet savežbača, koji se za razliku od autoriteta učitelja karakteriše horizontalnošću unutar grupe bilo da se razmena odvija u realnom fizičkom prostoru ili prostoru društvenih mreža. Jednostavna razmena iskustava među savežbačima postaje način učenja. Svaka razmena praktičnog znanja između savežbača, pojedinca približava autoritetu koji postoji unutar njega samog. Taj unutrašnji autoritet nosi neprikosnovenu vrednost. Post-tradicionalnost podučavanja u praksi pokazuje potencijal izgradnje bezbednosnog mehanizma koji grupu i pojedince čuva od opasnosti formiranja pozicija moći za učitelja. Autoritet učitelja sam po sebi nije nužno problematičan ukoliko podrazumeva razvijenu etiku podučavanja kada se oslanja na autoritet znanja. U ovoj praksi učitelj je samo neko ko ima više iskustva koje može da podeli sa svojim savežbačima. Autoritet znanja nije isto što i autoritet učitelja, te nosilac znanja nije nužno autoritarna osoba. Novim tendencijama prakse moderne posturalne joge (prema studiji T. Wildcroft), autoritet učitelja biva odmenjen autoritetom savežbača koji biva upotpunjen sosptvenim autoritetom pojedinca.
